Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Градитељство 18. век  
 
 
  

Архитектура и градитељство XVIII векa

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

18.век

 

За више од осам столећа свога постојања Хиландар je стално мењао свој изглед и овај који он данас има произишао je из многобројних обнова и зидања, који су уследили после многих пожара и рушења. У његовој изградњи учествовало je више ктитора из редова наше највише средњовековне феудалне властеле: Немања са сином Савом, Урош I, краљ Милутин, цар Душан, кнез Лазар, a после пропасти српске средњовековне државе, за време Турака све до почетка XIX века, y њему подижу многобројне параклисе и конаке стално агилни хиландарски игумани, који проналазе велики број ктитора из разних крајева турске империје, па чак и изван ње, a чија имена налазимо тако често y натписима и записима на хиландарским зидовима. Иако изван граница наше домовине, Хиландар je један од ретких споменика српске средњовеконче архитектуре, можда чак и једини, y коме ce стално столећима градило и добрим делом од тога ce и сачувало, те данас имамо један изванредан амбијент, који показује развој не само архитектуре монументалних сакралних споменика или старе градске (тврђавске) архитехтуре, већ и архитектуре конака, зграда за становање и привредних објеката, па чак и извесних хидротехничких објеката, који су служили за довођење воде y сам манастир или наводњавање. A баш ти објекти који су најтешње везани са становањем и животом људи y нашим манастирима y Србији су за време турског периода потпуно порушени и о њима имамо најмање података.

Хиландарске грађевине зидане су y разним стиловима, па иако je традиција византијског грађења y Светој Гори била необично јака, ипак није могла да спречи током векова продирање нових елемената, које су уносили људи који су овде долазили са разних страна. Баш о особинама таквих специфичних елемената барокног стила на неким грађевинама Хиландара желимо ов де да говоримо и да покажемо одакле су ти елементи пренесени y Хиландар.

О изгледу Хиландара y разним периодима његовог развоја можемо доћи само путем испитивања оних објеката који су нам ce још сачували. Најмање података имамо о изгледу оног Хиландара који је био подигнут још пре Немањиног, као и о Немањином Хиландару; Хиландар краља Милутина, као и нешто каснијег времена, може ce већ доста добро сагледати. У XVIII веку, октобра месеца 1757. године, израђен је y Москви један бакрорез општег изгледа манастира Хиландара, који нам доста верно, када се одбаце све сликарске импровизације и нешто унесене маште бакроресца, приказује оне објекте, који су тада постојали, донекле и њихов изглед, a нарочито место на коме су били сазидани. Међутим, тек што је овај бакрорез био израђен настаје период велике грађевинске делатности y Хиландару, тако да је манастир врло брзо y многоме променио тај изглед и добио овај, који данас има. Многе зграде које су постојале, a које су вероватно биле већ дотрајале, порушене су, a многе нове су сазидане. Хиландар је био изграђен на једном неподесном и врло тескобном месту и његово двориште било је подељено низом зграда на два дела. Рушењем ових зграда оба дела дворишта спајају се y једну целину, те се ствара овај данашњи облик дворишта. То је време када се y Хиландару осећа јачи утицај барокног стила, како y архитектури, тако и y сликарству и на покретним предметима.

Постоји неколико објеката, већих и мањих, на којима је тај стил нарочито испољен; то је црква са два параклиса, Светог Апостола и Рођења Богородице, затим крстионица са северне стране цркве краља Милутина, портал на спољној припрати, чије се подизање приписује кнезу Лазару и једна мала чесма. Барокни стил осећа ce и на неким другим доградњама тог времена, али су оне мање и недовољно стилски изражене, те ћемо ce ми овде задржати само на прва три објекта.

Црква Светог Апостола и Рођења Богородице налази ce са јужне стране цркве краља Милутина и саграђена je 1784. године, ако ова година, која je урезана y један камен и узидана y њен северни зид означава годину њеног подизања. Црква je сазидана на месту, на коме ce пре ње налазила црква Светих Бесребреника Кузмана и Дамјана. О изгледу овог објекта, који je овакако пре грађења цркве Светог Апостола и Рођења Богородице порушен, можемо данас да судимо једино по подацима, које нам о њему даје поменути бакрорез. Црква je имала y приземљу истурен трем са аркадама; трем je био покривен кровом са каменим плочама. Иза овог крова, на спрату, био je још један трем, мало повучен од лица доњег трема. Док je доњи трем био, из гледа, са зиданим аркадама, дотле су стубови горњег трема били очигледно дрвени. На том спрату налазио ce параклис Светог Кузмана и Светог Дамјана.

Црква Светог Апостола и Рођења Богородице има приземље и два спрата; y приземљу ce налази подрум за смештај великих каца. Овај подрум висок je 5,70 м. На првом спрату je параклис посвећен Рођењу Богородице и он има равну, али профилисану таваницу, a на другом спрату je параклис посвећен Светим Апостолима и он има кубе. Ова црква je несумњиво уклопљена y зидове подрума који су много старији од ње, али je њен спољни северни зид потпуно нов, a такође су нови и зидови оба параклиса. Црква je доста велика: дуга je 11,80 м, a широка по средини наоса око 7,0 м (спољне мере). Оба параклиса имају наос, олтарски простор и нартекс. Сви зидови су масивни и озидани тесаним каменом и опеком, a једино западни и јужни зид нартекса оба параклиса сазидани су лако од дрвене бондручне конструкције са испуном. Оба параклиса почивају на масивним пуним зидовима и великим снажним луцима подрума, али међуспратна конструкција je дрвена. То je и разлог што су западни и јужни зидови натрекса оба параклиса танки и лаки, јер почивају на дрвеним тавањачама. Од дрвеног рабица изведена je и калота изнад нартекса цркве Светог Апостола.

У суштини ова црква припада оној врсти цркава, које имају основу сажетог византијског уписаног крста са кубетом, код параклиса посвећеног Светим Апостолима, a без кубета, код параклиса посвећеног Рођењу Борородице. Тај уписани крст манифестује ce само y унутрашњем склопу грађевине, док y спољној архитектури он није ничим изражен. Црква има углавном правоугаони облик; по средини je проширена, да би ce добило веће кубе и шири поткуполни простор. Али та чиста византијска основа добила je у јакој мери извесне барокне облике. Ту више нема оних пиластера правоугаоног или квадратног пресека који носе кубе, нити таквих прислоњених лукова; појачања за пиластре постоје, али она имају конкавне облике, због којих су и прислоњени луци конкавни. Ни оба ступца испред олтара немају правоугаоне облике, већ им ce пресек састоји од две равне и две криве стране; пролази из наоса y олтарски простор између тих стубаца и зидова су такође лучни, a исто такви су и између нартекса и наоса. Апсида, проскомидија и ђаконикон су врло мали и сведени су на плитке полукружне нише, које су утопљене y зидну масу, те ce споља и не виде. Цела црква са спољне северне стране, која je једина потпуно слободна, јер je зграда са осталих страна опкољена конацима, и не делуje као црква, већ као спратна грађевина, зидана стилски доста строго, за профану употребу. Једино кубе изнад ње, које ce из оног врло узаног дворишта једва може уочити, указује на то да je ово црква. Ta једина спољна слободна и видљива страна, и мали део источне, обрађене су као фасадне, па je архитекта на њима и хтео да да грађевини извесне барокне облике тиме, што je неким пиластерима, односно испустима, давао конкавне или конвексне облике. Фасада je врло солидно, брижљиво и зналачки зидана и обрађена; она je озидана од наизменичних редова добро отесаних квадера кречњака висине 13—20 см и хоризонталних редова опеке, који ce састоје од по два слоја. Спојнице између тесаника и опеке су са великом пажњом обрађене црвеним малтером. И кубе je добило донекле барокне облике тиме, што су спољне стране изведене конкавно, a не равно, мада je то опет y основи византијско кубе. Прозори на кубету задржали су стари издужени облик, који je условљен конструкцијом и обликом самога кубета; прозори пак на оба праклиса добили су потпуно нове савремене облике: то су правоуагони прозори са каменим оквирима и каменим венцем на натпрозорнику, који je растерећен полукружним луком, који je саграђен од опека. Осим вертикалног рашчлањавања пиластрима, ова фасада je подељена и по хоризонтали са два камена венца који раздвајају спратове. Док y архитектури стара византијска концепција доминира над барокним елементима, па je чак и сама техника грађења зидова са употребом тесаних квадера и хоризонталних редова опеке такође византијска, другостепена пластика y унутрашњости oбa параклиса je већ потпуно барокна, без икаквих трагова византијског стила. Бели мермерни капитали на стубовима између наоса и нартекса имају на спољним површинама плитку рељефну пластику, која ce састоји од стилизоване вегетабилне орнаментике или из једноставних вертикалних бразда по калатосу капитела. Такву стилизовану вегетабилну орнаментику са много увојака и медаљона по средини имају и неколико мермерних плоча, које ce налазе y патосима оба параклиса. Међутим, на спољном фасадном зиду постоји још један мермерни фрагмент који je узидан поред средњег прозора параклиса посвећеног Рођењу Богородице. Стилизација орнаментике овог фрагмента je сасвим друкча од досада приказане барокне орнаментике. Овај фрагмент има акантус стилизован на начин који врло много срећемо код споменика рашке стилске групе на архиволтама портала и допрозорницима. Очигледно да je то један од старих фрагмената, који je пронађен приликом зидања цркве, па je y њу узидан. Тај фрагмент можда je припадао најстаријем византијском Хиландару или можда и Немањином; Хиландару краља Милутина он већ није припадао, јер су слични фрагменти узидани и y северну страну цркве краља Милутина.

Исте 1784. године, када je саграђена црква Светог Апостола и Рођења Богородице, сазидана je и мермерна крстионица, која ce данас налази y хиландарском дворишту са северне стране цркве краља Милутина. О њеном грађењу постоји изнад једног лука натпис на грчком језику са годином 1784. Међутим постоји још један натпис о живопису крстионице који гласи:

 

 

Према овом натпису значило би да je живопис y калоти крстионице са унутрашње стране рађен 1847. године, Осим овог натписа на спољној страни постоји испод венца још и година 1846. без икаквог објашњења шта она треба да означава. На бакрорезу из 1757. године крстионица не постоји, те свакако тада није била ни саграђена, јер je она данас на таквом уочљивом и лепом месту, да би je бакрорезац свакако насликао, да je тада постојала, јер je он насликао и много мање и мање значајне објекте. Но ми ћемо видети да ce и по самоме стилу време грађења ова два објекта, цркве и крстионице, подудара.

По својој општој архитектонској концепцији ова крстионица грађена je као и многе друге средњовековне крстионице, од којих су нам ce остаци једне сачували y Студеници. То je мала мермерна грађевина y облику осмоугаоног трема, која има постоље од три степеника, на коме почивају осам стубова. Ови стубови са капителима и профилисаним луцима између њих носе мали назидак са венцем и калоту, којом je крстионица пресведена. Цео објект широк je 5,05 м и висок око 5,40 м. По средини испод свода на степенастом постољу je мермерни суд за воду.

Иако je оваква архитектонска концепција крстионице врло стара, она je обрађена на сасвим савремен начин y барокном стилу. Патос je израђен од мермерних правилних плоча облика квадрата и правоугаоника y две боје: y белој и сивој. По средини y квадратима иалазиле су ce и плочице плаве мајолике. Од такве мајолике израђена су и два крста на фасади цркве Светог Апостола и Рођења Богородице, a такве и сличне мајолике има још на неким хиландарским грађевинама тога доба. Стубови округлог пресека имају висока постоља, чије ce спољне и унутрашње стране ломе према странама осмоугаоника. Између постоља стубова су мермерне парапетне плоче, које са спољне стране имају плитку рељефну барокну орнаментику. Капители изнад стубова су једноставно украшени једним мањим венцем са доње стране y облику повијеног лишћа; изнад тог венца калатос je избраздан. Такође су избраздана и висока постоља стубова. Овај начин обраде и капитела и постоља стубова je скоро исти са начином којим су обрађени капители и стубови између нартекса и наоса y параклису Светог Апостола, a стил пластике на парапетним плочама je истоветан са оним, који ce налази на мермерним плочама оба поменута параклиса. Профилација лукова између стубова има чак примеса оријенталне профилације, каква je примењена много y народном градитељству, на тремовима, долапима и вратима. Крстионицу са горње стране завршава мала шестоугаона лантерна.

Мермерни суд за воду крстионице има такође нове барокне облике; он има врло богато профилисани осмоугаони стубић, око чијег постоља ce налазе лепе рибице, од којих веће гутају мање.

Пет година пре грађења крстионице и цркве Светог Апостола и Рођења Богородице 18. јуна 1779. године завршен je барокни портал на западној страни ексонартекса. Овај ексонартекс и по својој архитектури и по својој каменој пластици несумњиво припада времену кнеза Лазара и улаз y њега морао je бити некада решен на други начин, са каменим порталом, који je вероватно имао претплапну пластику, као што је има и портал на северној страни овога ексонартекса. Међутим о овом старом порталу данас не знамо ништа како je изгледао; он je можда био јако оштећен, па je због тога на место овог портала, а можда и преко њега израђен овај данашњи, барокни. О грађењу барокног портала постоји на њему самоме на мермерној плочи изнад врата овај натпис:

 

 

Година натписа словима je 1774., те није довољно јасно зашто ce појављује ова разлика. На самим дрвеним вратима, која су била интарзирана седефом, постоји натпис о времену грађења, односно месеца јануара 1784. тј. исте године су направљена, када je саграђена крстионица и сазидана црква Светог Апостола и Рођења Богородице.

Унутрашњи део портала исклесан je од белог мермера; надвратник и плоча изнад њега, на којој je натпис, су такође од белог мермера. На овим плочама je и барокна орнаментика иста као и на крстионици или плочама цркве Светог Апостола и Рођења Богородице. Спољне лезене овога портала направљене су, међутим, од малтера и бојене су. То je још један разлог више за претпоставку, да ce испод овога портала можда налази стари портал из Лазаревог времена. Изнад портала ce надвила велика полукружна настрешица; која y знатној мери заклања две изванредне камене конзоле са главама девојака из времена грађења овог ексонартекса.

Овај портал je доста скроман и својим стилом y великој мери ремети ону хармонију, која je постигнута са архитектуром цркве краља Милутина и дозиданог ексонартекса. Чини ce као да je он направљен из неке нужде и да су ce мајстори радећи неки већи посао y Хиландару понудили да обаве и овај, a обавили су га на начин како су знали и умели, не водећи рачуна много о томе, да ли ће његовим грађењем да покваре ону јединствену целину, коју je имала западна фасада овог ексонартекса са старим порталом по средини и два велика стилска камена прозора са стране.

О пореклу барокне архитектуре y Хиландару можемо доста јасно и одређено да говоримо, јер ако немамо имена оних људи који су можда градили ове објекте, имамо имена оних људи, који су били активни y тим пословима, давали прилоге или су их поручивали. Међу тим људима име проигумана манастира Хиландара кир Данила из Ескизагаре (Старе Загоре) записано на барокном порталу ексонартекса појављује ce још на једном објекту, који je сазидан његовим настојањем. Он je организовао подизање и живописање цркве Светог Саве и Светог Димитрија y Хиландару (црква са два параклиса један изнад другог) 1779. године; ангажовао je за тај посао општину села Копривштице и њене житеље ,,кир поп Најдина, кир хаџи Влка, кир хаџи Нејка, кир хаџи Станеја и кир хаџи Петка Моровеника", као што ce види из једнога натписа. У другом натпису о грађењу исте ове цркве и обнављању ћелија које су пре тога изгореле спомињу ce као ктитори цркве Светог Саве, кир хаџи Тома, кир Теодор, кир хаџи Никола са сином кир хаџи Ценом, који су били сви из Видина, a из села Копривштице cу ктитори чорбаџи кир Геро и син му кир Добре: ктиори цркве Светог Димитрија су кир поп Најдин, кир хаџи Влк, кир хаџи Јани и кир Петко Моровенко. Када су ти велики послови извођени исте 1779. године направљен je и барокни портал на ексонартексу, a као што смо видели и живописање калоте крстионице извео je монах Нектарије „родом Копривштенац".

Двадесет година раније пре зидања параклиса Светог Саве и Светог Димитрија као ктитор параклиса Светог Јована Рилског помиње ce Хаџи Влч, чији ce портрет налази y самој цркви. Он држи модел параклиса који je сазидао, али више од модела карактеристичан je његов портрет: то je енергичан старац са дугом белом брадом и брковима, великом црном шубаром, дугим кафтаном са великом крагном, која je вероватно од пелца. То je изглед једног правог бољара, трговца XVIII века, какви су сигурно били и остали, који ce помињу као ктитори параклиса Светог Саве и Светог Димитрија. Карактеристично je да су они сви из Видина или Копривштице, a главни организатор кир Данило из Старе Загоре.

 

 

У то доба и архитектура бугарске грађанске куће y овим местима из којих су разни приложници и поклоници, Видина, Старе Загоре, Копривштице итд., иако грађена y старим традицијама оријенталне грађанске, односно градске архитектуре целог Балканског Полуострва и Мале Азије, трпи снажан утицај барокног стила, који je био прилично неспојив са суштином те архитектуре. Тај утицај на бугарску кућу огледа ce не само y измени појединих ли нија и профила на спољној архитектури, већ јe барокни стил унесен нарочито y њену унутрашњост. Довољан je само један поглед на исликане пејзаже поред старих дрвених долапа класичних оријенталних облика и орнамената из ових кућа из Копривштице, па утврдити да јe сликар оних пејзажа на зидовима дозиданог трема испред хиландарске трпезарије био „Копривштенац", као што je био и сликар крстионице монах Нектарије. Међутим традиција византијског грађења, као и традиција локалног светогорског градитељства, биле су толико јаке, да je сам начин грађења каменом и опеком остао исти, али су грађевине ипак добијале извесне облике оних стилова, y којима се већ градило y суседним земљама. Te стилове y Свету Гору, као што je показао и овај случај са Хиландаром, уносили су монаси и ктитори са мајсторима градитељима, који су долазили са разних страна из Русије, Јерменије, Бугарске, Румуније, Србије и доносили са собом оно, што су видели y својој земљи или су позивали мајсторске дружине из тих земаља, које су градиле онако, како су градиле и код своје куће.

(44)

 

 

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev