Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Знаменити З2  
 
 
  

Знаменити Хиландарци

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

Лазар Хиландарац, први часовничар


Из ове приче се види да је Хиландар имао јавни сат пре остатка света.


извор: http://srbskocarstvo.blogspot.rs/2012/02/blog-post_13.html
http://www.rusijadanas.vdmgroup.net/component/content/article/198

 

Лазар показује свој сат руском кнезу



(Лазар  Хиландарац показује руском кнезу свој сат 1404.године)
 
Наша пажња пребацује се на годину 1199. и манастир Хиландар у Светој Гори Атонској. Монах Сава (Немањић), касније свети Сава Србски (1174-1236), у Хиландарском типику, у 6. глави, која носи наслов О реду деветог часа и о вечерњи и о панихиди и о полуноћници и о јутрењу, између осталог, овако налаже: ... И тако сви са похвалом и у весељу духовном предајте се сну, док подеклесијарх, чувши где часовник избија и по томе сазна да је време, не дође к игуману и прими од њега потребну молитву, па тихим гласом: ‘Благословите свети’ кротко позивајући, удари тада по обичају у клепалце, и раздавши свима свеће, подиже и вас на полуноћну службу. О томе какве је природе био тај часовник и даље се воде полемике, неки сматрају да је у питању била клепсидра, други се снебивају, а трећи рачунају с тим да у 21. веку предстоји озбиљна ревизија умногоме произвољних и фалсификованих историјских истина. Историју часовничарства доскора су писали искључиво западни историографи и читајући их на многим местима, сретали смо се са смешнимчињеницама, попут оне да су црквена звона измишљена у 13. веку у средњој Италији.  

Из Хиландарског типика се види да је Хиландар око 1200.године имао свој јавни сат, међу првима у свету и уз то и мајсторе часовничаре који су правили и одржавали их. То говори о  техничком  ниво  и научном знању које је тада владало на Светој Гори. Док су западноевропске цивилизације водиле крсташке и пљачкашке походе, Света Гора је у то време стварала највеће научнике из области математике, геометрије, алгебре, грчког, технике, природе, медицине. Света Гора је била највећи универзитет света.


Први механички сат, по данашњој историографији, саградио је опат Герберт (Gerbert de Aurillac; 957–1003), који је касније постао и римски папа Силвестер II, тј.патријарх Римске патријаршије, а он је био и астроном и конструктор разних направа. Тај сат припадао је типу портативних часовника, намењених понајвише за путовања и малих је размера. Извори говоре да је најстарији европски јавни сат избијао часове на кули централног трга у Милану (1336), а затим у Карари (1344), Довер- Кастлу (1348), Стразубуру (1352), Ђенови и Женеви (1353), Фиренци (1354), Болоњи (1357), Сијени (1359), Нирнбергу (1361), Ферари (1362), у Паризу, на катедрали Нотр Дам и париском дворском торњу (1370), Базелу (1381), Дубровнику (часовник мајстора Реље; 1390), Севиљи (1400), Вилингену (1401), а посебно, пажње вредан је чувени прашки Орлој из 1410. године, веома компликовани часовник постављен на Староградској већници, који и данас ради, на удивљење свима који испред њега стану.

ВРЕМЕ КАДА СУ СЕ САТОВИ ГРАДИЛИ
Први јавни часовник у Москви, 1404. лета Господњег саградио је монах Лазар, Србин и Светогорац
У години када је урезан овај знаменити запис био је и један од најзначајнијих догађаја у историји србског (и руског) часовничарства. У Москву, будућу престоницу све Русије, велики кнез Василије Дмитријевич II (1389-1425) позвао је да на дворској кули изгради јавни сат часовничара и монаха Лазара Србина Светогорца. У то време у Москви је већ изграђена велелепна црква Благовештења и у њој сликају највећи уметници тога времена Византинац Теофан Грк и млади – Андреј Рубљов.

Лазар је, на велико задовољство свих, саградио сат, а касније у Симеоновском летопису (Лицевой летописный свод), с минијатуром посвећеном том знаменитом предузећу, овако је забележено: Лета 6912. (1404) Велики кнез је замислио часовник и поставио га је на свој двор иза Благовештењске цркве. Тај часовник звани часомерје, сваки час је ударао маљем у звоно, и одмеравао је одбројавао је часове ноћне и дневне; није (то) ударао човек, него нешто човеку налик, самозвоно и самопокретно, чудновато некако, створено људском оштроумношћу, маштом и мудрошћу. Мајстор и уметник свему био је неки монах који је скоро дошао са Свете Горе, родом Србин, по имену Лазар, а цена свега била је више од 150 рубаља (око 30 фунти сребра). Такође се говори и да је тај часовник био „чюдно велики и с луной“, што ће рећи и да је показивао и месечеве мене. Мора бити да је Лазар већ био признати и знаменити мајстор и уметник када му је поверен овако значајан и скуп посао. Истовремено, избор најбољих сликара тога времена држи нас у уверењу да је велики кнез имао веома високе естетске критеријуме. На минијатури је приказано како времешни монах Лазар великог кнеза упућује у рад већ изграђеног часовника, док га кнез благосиља. У Кремаљском градском пејсажу, а иза Благовештењске цркве представљена је монументална кула са великим звоном, а десно је сат са словним ознакама за бројеве, и без казаљки, како је тада често био обичај, јер је читав циферблат ротирао. Испод сата постављена су три тега, од којих је средњи већи, а према звону са врха сата стоји велики чекић, који је избијао сате и ноћне и дневне. Лазар, као седа старина ауторитативног држања, обраћа се кнезу, показујући на своје дело; кнез седи на престолу и на богатом јастуку, иза је знатижељна свита која стоји, што читавој сцени даје нарочити и свечан израз. Сама минијатура је дело великог уметника. Разлика у опису догађаја и саме минијатуре настала је свакако ради временске дистанце, пошто је цитирани рукопис (с минијатуром) очигледно преписан са старијег оригинала. У њему се говори да сате избија фигура човека, које на ликовној представи нема, јер је можда у време сликања минијатуре већ била уклоњена и замењена једноставнијим батом. Сат Лазара Србина радио је пуних 217 година; енглески мајстор Кристофер, 1621. године поставио је нови часовник на тај торањ, који је катастрофално страдао у пожару 1736. године, а на његовом месту убрзо је саграђен нови велелепни, који су назвали дива света и који краси Москву и данас (Спаска кула). Трагајући даље за знаменитостима србске хронометније, поменимо још и велики сат на кули просфорнице у манастиру Хиландар, који је изворно из 15. века, а преправљен у раном 17. веку. Поједини његови оригинални делови, који припадају великом механизму с фолиотом, могли би бити дело помињаног Лазара Србина Светогорца.

 

Љубомир Врачаревић - творац Реалног Аикидоа

 

Љубомир Врачаревић

 

Одлучивши да крене стопама својих предака, и Љуба Врачаревић је био удостојен посете овој светињи, а све по личном позиву и благослову оца Методија, епитропа Хиландарског и оца Никанора, такође манастирског калуђера и неуморног ревнитеља за веру Православну. Од тог тренутка, сам Љуба постаје предводник више ходочасничких путовања на Свету Гору, у коме су га пратили његови верни ученици и мајстори. Оно што су сви они преживели током својих боравака у Хиландару не може се заиста речима описати, с обзиром да су сувише сиромашне да веродостојно пренесу лепоту и богатство духовног доживљаја. Такође, не бисмо претерали ако кажемо да су калуђери Хиландарски, а пре свих отац Никанор, постали истински духовни саветници и непогрешиви руководитељи Љубе Врачаревића и Светског Центра Реалног Аикидоа.

 

 

Надамо се да ће се ови контакти и одласци на Свету Гору и манастир Хиландар, уз Божију помоћ и понављати и убудуће, а све у циљу снажења у Православљу. Свесни смо да је то једини истинит и непогрешив начин за добијање благослова Божијег за све што се ради и дешава Реалном Аикидоу.

 

извор: Светски  центар реалног аикидоа,  http://www.wcra.rs/

 


 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev