Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Грађевине Утврђења ван манастира Стара болница
 
 
  

Скит Свете Тројице, Спасове воде

 

 

 

 

Скит Свете Тројице познатији као Спасова Вода налази се на око 3 километара јужно од манастира Хиландара у планинском пределу или око 30 минута ходом уз поток који се са брда Папа Конаки спушта ка Хиландару. И то долином јаруге у којој је на неколико места каптирана вода за манастир Хиландар. После пређених две трећине стазе ходичасник прелази стеновит поток, код иконе у једној ниши која представља Свету Тројицу. Затим се пут нагло успиње, а после знатног физичког напора намерник доспева на један тесни плато. Скит Свете Тројице сазидан је на том платоу, изнад кога се са једне стране вертикално диже стена висока преко 25 метара. Са доње, источне стране, он је подзидан каменим зидом. Место на коме се скит налази је лепо, живописно и пошумљено, а данас се састоји од цркве Свете Тројице, рушевине једне омање капеле и једног већег конака, као и једне камене цистерне за воду и у близини рушевине пирг Преображења којег је подигао краљ Урош I, али је његова тачна локација и даље непозната. Данас је ово предивно место запустело, јер већ више деценија на њему нико не живи.

О обнови хиландарског скита Света Тројица на Спасовој Води у XVII веку постоји више историјских извора, па је његова прошлост од тога времена до данас, веома јасна. Али о његовој прошлости пре обнове и о његовом оснивању не знамо много.

 

параклис Свете Тројице, живописан  1680.год., а рестауриран  2013.године

 

Предање каже да је још Свети Сава у време подизања (доградње) манастира Хиландара и у тренуцима умора често одлазио у већ постојећу келију на стени надомак манастира Хиландара како би нашао мир и предао се молитви, што упућује на то да је Свети Сава учествовао и у обнови ове келије-скита, а да је сам скит настао пре XII века.  Како  је Свети Сава обновио овај скит, предање каже да  су се Светом Сави јавила двојица Срба трговаца робљем ради покајања, отац Сава их  је  упутио на  велику молитву и одрицање у овај  скит. Њих двојица су се месецима молили и покајали, а  сав новац који су зарадили на трговини људима  су уложили у обнову овог скита. по завршетку скита, он је имао 3  параклиса: Свете Тројице,  Рођења Богородице и великомученика Димитрија Солунског.

Оно што се данас поузданије зна о Спасовој Води је то да је Доментијан, светогорски калуђер из XIII века кога један преписивач из 1263. године хвали као љубитеља књиге, на платоу Свете Тројице написао «Житије Светог Симеона». Наиме, Доментијан у свом делу наводи да га је он писао у Хиландару у кули Преображења, која се налази изван манастира у планини и коју је саградио српски краљ Урош. Овај податак нарочито је важан када се има у виду један запис из 1592. године који се налази у Хиландару. Наиме, у њему се помиње да је на једном Октоиху - књизи из Спасових Вода, ђакона Василија, написано: « и да буде проклет онај ко га узме од (цркве) Светог Преображења». Очигледно је да је у то време на Спасовој Води постојала црква посвећена Преображењу, вероватно она у којој је Доментијан написао своје чувено дело «Житије Светог Симеона», која се данас, обновљена или новоподигнута, назива Света Тројица.

Доментијана, прати несрећна судбина многих наших уметника из минулих времена, чије живописе можемо само да наслућујемо кроз вечите зидине тајанствености. Такав, монах, као што је био Доментијан, мало се старао за личну славу. Сав смеран и незагледан у ствари земаљске, оставио је мало података о себи. Два његова књижевна дела и сведочанство једног његовог савременика су нам, данас, једини познати извори за сигурније познавање краћег раздобља Доментијановог живота.

Доментијан је свакако рођен у Србији и то око 1210. године. О његовом животу, до првог записа, можемо само да наслућујемо. Назива себе »последњим учеником» Светог Саве. Овај израз могао би се схватити и симболично- «последњи» као недостојни или ништи, а «ученик» као духовни следбеник. Изгледа да је ово Доментијаново сведочанство ипак истинито. Описујући у «Животу Светог Саве» и «Животу Светог Симеона», канонизацију Светог Симеона вели како је светогорски сабор благословио «богоноснога оца нашега кир Саву да му напише канон и стихире и чудотворења његова, а он написа колико је могуће, опет благослови нас ученике своје истим благословом».
Затим, Доментијан због своје потврђене учености, приљежности, смирености и других духовних врлина одлази из Кареје, вероватно до 1260. године, и постаје духовник свега братства манастира Хиландара. Међутим, он није живео са братијом у самом манастиру, већ усамљенички у кули Преображења Спасова. Ту је, дакле, у данас познатој Спасовој Води почео да пише своје друго знаменито дело «Живот Светога Симеона», које је завршио 1264. године. После ове године ми, данас, не знамо ништа више о Доментијану. Отуда нам се живот овог српског средњевековног књижевника пружа као и она његова светлост којој ни почетак не почиње ни крај не ишчезава. Нама данас, његовим потомцима, остаје једино да походимо Спасове Воде, где је, вероватно, овај учени и смерни монах српски- љубитељ књиге - написао бесмртно дело, не би ли бар мало осетили сву благодет коју даје овај Хиландарски Скит. И тако је Доментијан ушао у историју српске књижевности међу врле и значајне пионире. И задужио свој народ као први списатељ уметничких вредних дела. И био претеча књижевног поступка названог "плетенијем словес (речи)" које ће касније, с оправданим разлогом, преовладати и обележити не само српску и руску, него и књижевност осталих православних народа.

Осим природе и ћутње Доментијану је у раду, нарочито у неопходним преписивачким обавезама, помагао млади граматик Теодор. У записима прозван као Теодор Спан, што значи ћосав. А тада је на Светој гори живела забрана прота (светогорског старешине) којом су се безбради монаси протеривали с територије Свете горе. Зато га је "богоумни" Доментијан и крио у скиту Свете Тројице. А Теодор се свом духовнику одужио вредним преписивањем.
Наметнуло се питање ко је био трећи члан ове мале заједнице, јер је скит посвећен Светој Тројици. Тајна је учињена још већом јер су обојица били врло скромни и о њима се врло мало зна. А они су "донели обилна обавештења о пореклу краљевске власти, благослову, о односу владара према држави и свештенству и о значају светитељских чуда", тачније "о идеологији државе и власти“.

Ваљда нам је зато Теодор Спан и завештао једну заблуду. Још увек је остала сумња да ли је чувени српски списатељ и духовник Теодосије можда баш безбради граматик Теодор. Скромност је кривац и у овом случају. Историчари закључују да су у питању две личности, а не једна. Теодосије јесте књижевник и хиландарски монах Милутинове епохе. Епохе размаха Хиландара. Иза њега су остала бројна списатељска остварења (Житије Светог Саве, Житије Светог Петра Коришког) која су носила у себи наративност, присуство "профаних" елемената, смисао за детаљ, али и психолошку анализу понашања појединца. Огледао се и у поезији (Служба Светом Сави и Служба Светом Симеону). Доментијан и Теодосије су широм отворили двери зрелој и квалитетној српској књижевности, која је надирала на сав глас до данашњих дана.

Турска грађа не спомиње скит  на Спасовој води,  вероватно што  је био у оронулом стању и  запуштен. Међутим, у њему су стално обитавали испосници, тако је 1643.године у њему боравио монах Петроније, као и у Арнаутском пиргу. 1653.године у скиту Свете Тројице налази уточиште јеромонах Дамаскин чувени љубитељ руских књига и велики  духовник, заједно са духовником Исаијом. Након њих двојица ученика напуштају скит и све односе из њега. У скит долази монах Никанор 1671.године, велики млетачки трговац, Србин чији је брат био у то време игуман хиландара јеромонах Симеон. Монах Никанор улаже велики труд  и новац у обнову овог скита као и у обнову монаштва на Спасовој води. Успео је да прикупи и наручи чак 48 књига за  скит, многе богослужбене предмете, иконе, фрескописање. Даривао је и суседне цркве Преображења-пирг и Сватог Саве, изградио је  келију, радничку кућу  уз сам  скит, засадио виноград, саградио мост, цистерну, чесму. У турском попису хиландарских некретнина на Атосу из  1765.године не  помиње се име Свете Тројице на Спасовим водама, али постоји грађевина названа Стари  Скит - вероватно  скит Свете Тројице, са једном црквом, осам просторија/ келија, кухињом, магазом и пећи.

Од 18.века па до данас скит је скоро стално био насељен  испосницима због добрих услова за живот.

Данас је скит у фази обнове и очекује се његова  активација од стране хиландарских монаха.

 

Више  о скиту,  на руском језику: Келья святой Троицы Хиландарского монастыря

Црква Св. Тројице на Спасовим водама из комплекса манастира Хиландара - конзерваторско-рестаураторски радови на живопису 2013.

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev