Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Српски ктитори с.Григоријат  
 
 
  

Манастир Григоријат

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)

 

 

 

Григоријат - Οσίου Γρηγορίου (Свети Никола, 6/19. децембар) – припада групи манастира основаних у XIV веку на западној обали, јужно од луке Дафни. Уздиже се на једној стени изнад мора, знатно нижој од оне на којој се успиње њему суседни Дионисијат. Из овога се у Григоријат може стићи уском, каменитом стазом за сат, сат и по хода. Најлакше је, наравно, користити бродски превоз. Пејзаж у пристаништу је потпуно измењен у односу на онај од пре три деценије. У њему је сада и архондарик и конак за госте.

Легенда вели да је на овом месту у античко доба био Посејдонов храм. Не зна се ко су оснивачи Григоријата ни када је тачно подигнут. Нарочито су прва два века његова обавијена тамом. Све што се предањем сачувало, бележи Сава хиландарац, у деветој деценији XIX века, то је: да је у том крају у пећини живео некада пустињак Григорије, да је основао манастир, да је био Србин и да су у манастиру првобитно живели Срби, а да су га после пожара напустили поневши са собом мошти свога земљака. Григоријат је свакако постојао у доба византијског цара Андроника III јер се његово име спомиње у списку светогорских манастира тог времена. У Антонијевом типику је од двадесет пет манастира заузимао двадесет друго место.

Као његов оснивач помињу се Григорије Синаит и Григорије из Сирије, чак и обојица истовремено. Новија истраживања кажу да га је основао један млађи Григорије, ученик Григорија Синаита, управо онај чије су мошти сачуване у Србији. Барски је у првој половини ХVIII века два пута походио Свету Гору и о Григоријату оставио посебну студију, коју је на грчки превео Атанасије Псалидас, док она, као и његов путопис („монографија“) о Светој Гори још чекају преводиоца на српски. Он вели да је Григоријат најмањи међу двадесет манастира. Невиликог пречника, заправо да се састојао од једне зграде облика кружне куле, са јединственим кровом, на три или четири спрата.

У стешњеној порти је била мала црква, под кровом заливеним оловом, а имала је облик издуженог правоугаоника, са куполом без тамбура, ослоњеном на четири зидана стуба. Унутар зграда били су четири параклиса, трпезарија, гостинске просторије, прихватилиште за болесне, собе за пријем и осмадесет келија са балконима. Све је ово нестало у пожару од 1761. године, заједно са многим драгоценостима. Обнове се прихватио бивши сабрат Григоријата Јоаким Макригена, из Акарнаније, који је тада као пустињак тиховао у Светој Ани а манастир је, захваљујући прилозима влашких и молдавских владара, као и дарежљивих верника, већ 1783. године повратио свој стари изглед.

(28)

 

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev