Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Фрескопис 13. века  
 
 
  

Фрескопис XIII века

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

Фрескопис са почетка XIII века је данас најстарији фрекопис сачуван унутaр зидина Хиландара и он се налази у црквици посвећеној Светом Георгију у пиргу Светог Георгија, који данас представља најстарију, сачувану грађевину. Сам пирг Светог Георгија потиче по свему судећи још из X века и има назнaка да је још у то време парaклис Светог Георгија био осликан, али данас нема јасних бар фрагмената али има трагова тог рада.

У XIII веку на највишем спрату је, тада или нешто раније, изграђена капела, какву данас познајемо, посвећена  Светом Георгију. Била је некада једнобродна и без кубета, окружена с три стране северне, западне и јужне а уским ходником. Није остало забележено ко је заслужан за ову градњу. Очуване фреске показују да је она извршена најкасније средином XIII века.Презиђивања и пресликавања у XVII и XIX веку изменила су изглед капеле, али је остало очувано још доста првобитних фресака. У садашњој припрати налазе се седам стојећих светих монаха и Причешће Марије Египатске. Сви су они служили за пример живим монасима манастира Хиландара. Њихова имена исписана су на грчком језику, али текстови њихових поука на свитцима које држе у рукама, на старом су српском језику како би их разумели српски монаси који нису знали грчки. На фасадама црквице теку два насликана циклуса: један је посвећен Светом Георгију, патрону црквице, док је други илустрација канона на исход душе, који се приписује познатом византијском песнику Андрији Критском. Канон, заправо, говори о судбини душе монаха од напуштања тела до доласка пред Христа. По песми и према слици, она прелази највеће препреке да би се домогла рајског блаженства. Прича је опомињала монахе да се у животу придржавају врлина како би заслужили награду после смрти.

У византијском сликарству сасвим се ретко појављивала: остала је на зидовима Свете Софије у Охриду, где је била насликана век касније од хиландарске, за време цара Душана.

Све фреске у Светом Георгију су, изгледа, дело једног сликара, иако међу њима постоје извесне разлике: стојеће фигуре у нартексу, веће по размерама од оних у малим композицијама на фасадама, плићег су рељефа и бојажљивије су моделоване. Истакнута пластичности широка обрада облика особине су фресака на спољним зидовима. У малом формату постигнути су ефекти својствени много већим сликама. Рукопис мајстора, без обзира на разлике у пластичном изражавању, свуда је исти. Мада није реч о делу великог сликара, какво је на Спасовој Води, оно се, ипак, налази на оном степену стилског решења на којем су и остварења много способнијих мајстора.

Та савременост, као и многе сличности у појединостима, стављају ове хиландарске фреске уз бок једне много чувеније и у културно-историјском смислу сасвим ретке целине недавно откривене у Цариграду. У питању су фреске из капеле Светог Фрање из данашње Календархане-xамије, која је под латинском влашћу у Цариграду била у склопу фрањевачког манастира. У капели је, отприлике у исто време кад и фреске у Светом Георгију у Хиландару, био насликан стојећи Свети Фрања окружен сценама из његовог живота. Без обзира на латинске натписе, фрањевачке фреске су урађене руком неког грчког сликара из Цариграда који је, као и хиландарски сликар из пирга Светог Георгија, био у току онога што се догађало у сликарству православног света, међу уметницима носиоцима развитка новог стила XIII века.

За раздобље XIII и XIV века се везује и осликавање цркве Свете Тројице на Спасовој Води. Од старих здања на Спасовој Води, где се уздизао Преображењски пирг, остао је само источни део једнобродне црквице, која је била у саставу некадашњег скита. У малој полукружној апсиди налазе се фреске високих вредности. Богородица с Христом у медаљону на грудима, анђео који им се клања, као и чеоно постављени Јован Златоусти и Григорије Велики. Раскошне у боји, савршено нацртане, ове фигуре су, у исто време, изразито пластичне, монументалног изгледа, са свим одликама које су у то доба красиле дела најбољих и најистакнутијих уметника, јер су волуминозност и достојанствена монументалност били идеали епохе. Сликар је местимично мало изобличио ликове да би постигао изражајност њихових глава, што је био омиљен поступак у монашкој средини. Лепотом и племенитошћу сликарске материје, ове фреске су међу највреднијима у свом времену. У Светој Гори није им ни било тада равних. Сликар је, свакако, однекуд дошао; могао га је пронаћи сам Доментијан, који се старао о Преображењском пиргу, а често путовао у Солун, где је било много сликарских радионица и одакле су уметници били позивани у Свету Гору.

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2024 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev