Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Српски ктитори Срби као ктитори манастира  
 
 
  

Српски манастири на Светој Гори

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)

 

 

Данашње грчке манастире Свeтог Павла, Симонопетра и Григоријат, што се мало зна, а и у литератури све чешће прећуткује, основали су и утврдили српски владари, властела и монаси (в. Мамалакис, Оснивање манастира-замкова на Светој Гори, 1971:121-128). Срби су били други ктитори Есфигмена и Констамонита, Ватопеда и Ксиропотама. Српски монаси су дуго преовлађивали у Филотеју и заједно с Бугарима у Ксенофонту и у Светом Пантелејмону. Један италијански путник пише о Србима у Каракалу 1444. године.

Служба је, у словенским манастирима на црквено-словенском.

(42)

манастир Ватопед

 

Мономахов типик помиње 180 манастира, али садржи само 31 потпис. Неки писци наводе да је на Светој Гори почетком XIII века било чак 300, свакако мањих манастира или већих келија. На крају наредног века било их је двадесет пет.

Неки истраживачи закључују да су крајем дванаестог века само Грузијци и Италијани из Амалфија имали своје манастире, а да тада монашка братства на Светој Гори оснивају Срби (Хиландар) и Руси (Свети Пантелејмон), обнављајући истоимене урушене и опустеле грчке манастире. Овакав закључак се изводи из једне тврдње у првој хрисовуљи Алексија III Анђела Хиландару.

 

O скитовима

 

Скит Велике Лавре- Светог Димитрија или Лаку скиту, испод самих северних обронака Атоса, до кога се из Лавре али и из Светог Павла и Каракала пешице стиже за два и по до три сата, такође су станишта молдавских и румунских монаха. Овај скит је до половине XVIII века припадао Србима.

Нестанком српских монаха и скит је престао да буде српски. Румунски монаси то, ипак, не прећуткују.

 

Скит Свете Ане  је најстарији, највећи и најпознатији светогроски скит. Први пут се помиње у једном српском документу, пре свих данашњих скитова. Некада је припадао Светом Павлу. Када је овај манастир био српски и већина монаха у скиту су били Срби. У XVII веку српски калуђери у Светој Ани преписали су велики број књига.

Јерођакон Пахомије преписао је у овом скиту за манастир Милешеву, 1648, један минеј за сењптембар. Јеромонах Антоније и инок Михаило преписали су и по више рукописа. Антонијеви преписи Србљака 1643, беседа Јована Златоустог 1652, Јерусалимског типика 1656. и октоиха 1657. данас су део хиландарске рукописне збирке.

(факти 2)

 

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev