Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Српски ктитори с.Ватопед  
 
 
  

Манастир Ватопед

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)

 

 

 

Манастир је, по предању, основао цар Константин Велики у IV веку, али га је отпадник Јулијан порушио да би опет подигао цар Теодосије благодарећи Богу што му је спасао сина Аркадија из морских таласа. У овом манастиру био је и Свети Сава са оцем Симеоном. Одатле су прешли у Хиландар. Због тога два манастира имају веома добре односе. Монаси Ватопеда на дан славе Хиландара служе у Хиландару, а Хиландарци узвраћају богослужење на дан славе Ватопеда. Сава је даривао манастир Ватопед када је постао његов братственик "царском пиларијом суха злата без броја", а Немања је, пре доласка, изградио три параклиса (црквице). Покрио је оловом мастирску Саборну цркву поставши, тако, други ктитор. Поред других, добротвори манастира Ватопед беху Стеван Лазаревић, Ђурђе Смедеревац и његов велики челник, дум Радич.

Манастир чува мозаик иконе Христа и Свете Ане. Богородичин појас (који је, првотно, био власништво манастира Влахерне у Константинопољу, затим Свете Софије, а Ватопеду га је даривао кнез Лазар). У Ватопеду је и ваза од јасписа са ликовима Василија, Златоуста, Атанасија, Григорија и цара Теодосија, дар цара Михаила Комнена. Библиотека има 1700 манускрипата, од тога 625 на пергаменту и преко 10 хиљада штампаних књига.

Ватопед је име добио по пољима ружа (вато – шибље дивљих ружа, педион – поље) на којима је подигнут.

 

 

Манастиру Ватопеду припада и велики руски скит Светог Андреје у Кареји у чијем је једном делу Академија Атонијада. Саборни храм овог скита градили су Руси између 1867. и 1900. да буде највећа црква на Атосу и највеличанственија на Истоку. Црква има скупоцене стубове од порфира, многе иконе и крстове из раних дана хришћанства. Храм је посвећен Благовестима. Сем Благовештенске цркве Ватопед има и црквице: Успенску, Рождественску, Преображенску, Светог Јована Претече, Димитрија, Николе, Онуфрија, Апостола, Арханђела, Златоуста, Три јерарха, Кузмана и Дамњана, Теодора Тирона и Теодора Стратилата, светог Константина и Јелене, Светог Ђорђа и Појаса Богородице.

У ризници Ватопеда чувају се честице часнога крста Христовог, жезла и хаљине Христове, појас Пресвете Богородице а од моштију: глава Јована Богослова, Андреја критскога, нога светог апостола Вартоломеја, честице Светог Теодора Стратилата, стопа Свете Параскеве римске, честица главе Светог Сергеја и низ других. У Ватопеду су и чудотворне иконе Заклана, Провозвестница, Ктиторска, затим Утеха и Помоћ, Елеоточива, потом, на улазу у манастир икона Богоматере.

(28)

 

Богородичин појас,

дар  српског кнеза Лазара  манастиру Ватопед, данас је jедна од највећих реликвија Свете Горе и свеколиког хришћанства

 

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev