Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Монаштво Светогорско монаштво данас  
 
 
  

Светогорско монаштво данас

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)

 

 

 

Монашки живот спроводи се у оквиру једне од наведених светогорских монашких установа.Сваки православни хришћанин старији од 18 година може да се посвети монашком животу. Доласком у Свету Гору, у једну од наведених установа, након изјављене слободне воље да се посвети монашкој aскези, новопридошлог уписују у ред искушеника. За време искушеничког периода који траје најмање годину дана, искушеник ради помоћне послове и труди се да стекне црквено образовање и да духовно напредује. Искушеник који истраје у својој одлуци и добије благослов на расу, али не даје још монашки завет. Онај искушеник који истраје може да добије званични монашки благослов - малу схиму. Таквог ризоносца приводе пред царске двери где он изјављује своју намеру да добровољно приступи монаштву.

Обећање (заклетва) које он том приликом даје различито је у разним манастирима, али је обично формулисано на следећи начин: „Ја ...сада напуштам своје родитеље, браћу и рођаке, све што имам, и безвредну славу и задовољства овога света. Исто тако напуштам и сопствену вољу и на њено место стављам Божју вољу. Прихватам сву тежину монашког живота и узимам завет сиромаштва, чедности и послушности у небеској нади; обећавам да ћу остати монах у овом манастиру свих дана свога живота.” Тада се врши и други постриг којим он једном за свагда умире за овај свет.

Трећи степен монаштва је велика схима коју прима мали број монаха, јер захтева најстрожи аскетизам. Највећи број монаха на Светој Гори није у свештеничком чину. Они који су примили чин свештенослужења називају се јерамонаси,а они који имају велику схиму - схимонаси.

На Светој Гори је у званичној употреби стари (јулијански) календар и византијско време по коме дан почиње заласком сунца. Само се у манастиру Ивирону поштује халдејско рачунање времена по коме дан почиње са изласком сунца.

Монашка 24 сата једнога дана деле се у три осмосатнице. Оне су намењене: молитви, раду и одмору. Цео живот светогорских отаца у вези је са молитвом. Монашка молитва је, као и код других хришћана заједничка и лична. Основу личне молитве чине умносрдачна молитва која гласи: „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног." Заједничке молитве врше се на следећим службама: вечерње, повечерје, полуноћница, јутрење, часови и литургија.

У дане празника и свечане дане, које прати целоноћно бдење, 15 од 24 сата у једном дану посвећује се непрекидној молитви. Годишње се обави и по 50 бдења. На заједничким молитвама посебан доживљај представља карактеристично светогорско, тзв. Кукузељево појање које уистину звучи као дар Божји. Једноставне, а узвишене хармоније монашког појања у сваком изазивају несвакидашњи, неописиви осећај.  Рад коме се посвећују светогорски монаси разноврстан је и доста је различит у односу на обавезе монаха пре више деценија. Крупнији послови обављају се уз помоћ савремене технике (пољопривредне машине, грађевинске машине, компјутери, итд.) тако да се од монаха данас захтевају и посебна, стручна знања. Некада највише заступљен рад, рукодеља, чини се да све више нестаје. У скиту „Буразери" развила се изванредна иконописачка школа, чија су слава и прелепе иконе одавно прешле границе Свете Горе.

У манастирима најважније су службе игумана, епитропа, представника у Свештеној општини, секретара, ризничара, библиотекара, економа, шумара, гостионичара, типикара, олтарника, недељног свештеника, недељног ђакона, појца, чтеца, канонарха, црквењака, архивара, архондара, дохијара, трпезара, кувара, болничара, ноћног чувара, виноградара, баштована, пекара, бродара и дрвосеча. Монаси гостпримство према ходочасницима сматрају једном од жртви коју често и радо подносе. Манастири госте примају на конак или само на окрепљење.

У поређењу са остатком света могло би се рећи да су светогорци у сталном посту. Храна се уноси само ради одржања тела и његових функција. Месо је потпуно искључено из јеловника, а основу исхране чине хлеб, уље, вино, маслине, поврће и у одређене дане риба. Једе се два пута дневно, ујутру и увече. Поред уобичајног поста средом и петком на Светој Гори се пости и понедељак. У ова три дана јутарњи оброк замењује се чајем и хлебом, а у време Великог и ^асног поста обедује се само једном дневно.

Овако изгледа спољашњи живот светогорских монаха. Јединствен по много чему, условљен њиховом мисијом, заједницом и тежњом за сједињење са Богом: „Монаси немају друге утехе осим посматрања непроменљивих или кружно обнављаних стихија неба, океана и гора. Снажна и незамењива утеха за њих јесте молитва и подвижничка заједница са Богом и браћом."

(еф)

 

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev