Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Метоси Метоси у Бугарској  
 
 
  

Хиландарски метоси у Бугарској

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

*сви наведени хиландарски метоси на тлу  Бугарске, тренутно нису у власништву Хиландара.

 

Манастир Хиландар је имао више својих метоха на територији данашње Бугарске. Неки од тих метоха су били веома велики и економски независни и моћни. Већина тих метохија је манастир Хиландар добио у време када су бугарски монаси били већина у Хиландару, у 18 и 19 веку. 

Бугарски историчар Г.Трајчев у својој књизи "Манастири у Македонији" из 1933 год. наводи да на основу многих докумената до којих је дошао, пише да је до ослобођења Бугарске Хиландар у својини имао метохе у следећим местима: Елена, Софија, Панагјуриште, Жеравна, Копривштица, Чирпан, Пирдоп, Стара загора, Казанлк, Враца, Пазарџик, кућу у Разграду, Севлиево, Карнобат, Клисура, Плевен, Бобошево, Самоков, Станимака, Трјавна.

Наш Огњен Кресић наводи да су током XVIII века у свим важнијим градовима које су насељавали Бугари оформљени  хиландарски метоси: у Жеравни код Котела, Ловечу, Казанлуку, Плевни, Пловдиву, Хезарграду (Разград), Самокову, Сливену, Софији, Старој Загори, Татарпазарџику, Трнову, Чирмену. Од непокретности, манастиру су завештаване најчешће куће и дућани.

Поред ових метоха Хиландар је поседовао метохе и у: селу Одрин, Банско, Калофер, Асеновграду, Сопоту.

 

 

Женски манастир Покров Пресвете Богородице у Самокову 

 

 

улазна капија манастира

 

Манастир Хиландар има свој метох у месту Самоков на коме се данас налази женски манастир посвећен покрову Пресвете Богородице. Према легенди, Пресвета Богородица је у давна времена, претпоставља се у време куге, распрострла свој покров изнад целог Самокова и тако га спасила од пропасти и по томе је и данас патрона града, Пресвета Богородица, још од XVII века, а манастир је посвећен њеном покрову и слави се 1 октобра. 

 

улаз у манастир

 

Удовице у Самокову су се често монашиле и живеле у малим келијама на метоху Хиландара. Средином XVIII века по историјским списима се види да је било и до сто малих келија. Манастир је настао тако што је монахиња баба Фота, која се замонашила у Русији, уснила сан у коме Пресвета Богородица заповеда да оснује манастир на хиландарском метоху у Самокову који ће бити женски, као утеха за све удовице. Тако и би, и овај женски манастир је баба Фота основала 1772. године на чијем челу, као игуманија, је била до свог упокојења 1844 године. У овом манастиру се чувају  честице моштују Светог Саве српског и Светог Пантелејмона које је 1849 год. донео монах Серафим.

Данас је овас манастир проширен, активан и веома поштован у овом делу Бугарске.

 

 

Хиландарски метох у Старој Загори

 

 

  

Хилендарски метох, некада историјска школа

 

Овај метох манастира Хиландара се налази у самом граду. До пре 110 година је имао површину од неколико хектара да би данас спао на симболичну величини.  Још у 18 веку на њој је изграђена прва школа за изучавање историје у Бугарској, да би била затворена и срушена 1877 године. 1973год. се овај објекат обнавља и добија званични назив Хилендарски метох. На његовом земљишту је изграђена црква посвећена Светом Димитрију. На овом хиландарском метоху је 1855-1858 год, живео Васил Левски, револуционар.

 

Храм Светог Димитрија

 

споменик Василу Левском

 

 

 

Хиландарски метох у граду Елена

 

 

град Елена

 

Град Елена се налази у близини Великог Трнова, у Бугарској. Зна се да је извесни Иларион, епископ БПЦ се описмењавао код Дојна Граматика који је био у хиландарксом метоху у Елени. Затим је Галактион хиландарац, хиландарски монах и бугарски револуционар и оснивач ВРО 1870 год. заједно са Василом Левским подизао револуцију против Отоманске империје, а хиландарски метох у граду Елена је био седиште овог малог покрета у коме су се крили револуционари.

 

 

Хиландарски метох у село Жеравна

 

 

црква Светог Николе

 

Село Жеравна се налази у централној Бугарској у близини града Сливен, данас је ово село музеј на отвореном које живи добрим делом од туризма. У њему се налази и данас познати Хиландарски метох са црквом посвећеној Пресветој Богородици. Овај метох је од 18 века у служби хиландарских монаха, који су у њему свраћали, одмаралки се, а и основали су школу у којој су описмењавали околно становништво. У овом метоху је подвизавао и народ образовао чувени Јосиф Хилендарац, аутор књиге " Поучение за ченето на книгите" - Поуке читањем књига. У овом метоху је и настао други препис Пајсијеве славјанскоблгарске историје. У овом метоху су дуго монаси и учитељи подучавали становништво аритметику, грчки језик, бугарски језик, историју, географију; од значајних учитеља су били поп Стојан, Рајно Попович, Гаврило Крстевич, Растовски и други.

Данас је метох неактиван, а на њему се налази црква Светог Николе и пар старих кућа.

 

кућа музеј на метоху

 

 

 

Хиландарски метох у Копривштици

 

Храм Богородичиног Успења

 

Овај метох се налазио у самом месту Копривштица. Данас је на њему изграђена црква посвећена Успењу Богородице.

 

 

 

 

 

 

Хиландарски метох у село Ампелино

 

Овај метох се данас налази у Асеновграду, код Пловдива. У њему се 1772 године упокојио о.Пајсије Хиландарац када се као монах-таксиодон враћао са просветитељске мисије назад у Хиландар.

 

 

 

Хиландарски метох у Великом Трнову

 

 

Хиландар је имао свој метох још од XVII века на ободу Великог Трнова. Како се град ширион, тако су на његовом земљишту изграђена домаћинства, а 60-тих година  XIX  века је настала Самоводска чаршија са две главне улице у којој су се налазиле многе радионице, радње, угоститељски објекти.

 

 

 

Хиландарски метох у Сопоту, Карлово

 

 

Овај метох је био један од највећих у Бугарској. Од њега се формирао део на коме се данас налази манастир Ваведења Пресвете Богородице у Сопоту. Овај манастир је основала 1665 године схимонахиња Сусана 1794 године је изгорео манастир. Наредних година је манастир обновљен. Иначе је у овај манастир о.Пајсије Хиландарац донео Славјаноблгарску историју из Хиландара, и у овом манастиру су рађени њени преписи све до 1877 год. када су га турци спалили и срушили до темеља. манастир је обновен након ослобођења од турака. И данас овај манастир се налази поред хиландарског метоха.

 

 

 

Хиландарски метох у Банско

 

 

Овај метох је био само Хиладарски до 18 века, када бригу о њему преузима манстир рила, н једном његовом делу. Почетком 20 века потпада под јурисдикцију БПЦ и од тада се води као Рилски метох. Он  се налази у место Банско. На њему се налази кућа Неофита Рилског и Вељанова кућа. Од  1986 године је на овом метоху основана Банска иконописачка школа, која и данас ради. Ту се налази  и изложбени простор са иконама из 18 и 19 века.

 

 

 

 

Хиландарски метох у граду Казанлк

 

 

Хиландар је до краја 18 века имао свој метох у граду Казанлк. 1844.године је  на његовом земљишту изграђена црква посвећена Светом јовану Претечи, а дародавац је био Стојан Грајол, која је до сада претрпела много промена у површини и изгледу. На овом метоху је постојала и килимарска школа као и историјска школа које су нестале под притиском турака.

 

 

 

Храм Успења пресвете Богородице у Калоферу

 

 

Овај храм је саграђен 1848 године на темељима старијег храма који је био седиште хиландарског метоха који се састојао од храма посвећен Пресветој Богородици, од великог конака и гробља. У овај метох су често свраћали и боравили хиландарск имонаси таксиодони који су држали школу за грчки и бугарски језик. 1839 године ова школа се гаси, да би била изграђена нова зграда у којој се школа сели, ван метоха. У старијој школи се 1850 год. отвара женска школа која ће да функционише до краја 1850 године када се конак урушава од старости. На месту старог храма који је срушен од турака 1848.године се подиже нов, већи храм такође посвећен Пресветој Богородици, али више монаха није било као и то да се овај посед више не води као хиландарски, од 1880 год. Данас је на овом месту велики храм који је до данас претрпео многе адаптације.

 

 

Манастир Светог Петра и Павла у Свиштову

 

 

Овај манастир је саграђен 1644.године од ктитора Матеје Басараба и његове жене Јелене. Током 18 и 19 века је био хиландарски метох. У њему је живео и светац Дамаскин Габровски, хиландарац. Турци су захтевали од њега да се одрекне хришћанске вере и тако узму метох, али овај Светогорац-хиландарац није пристајао на уцене и турци су га обесили 1771 године у дворишту манастира и био покопан у истом. По светогорским правилима, 1779 године је гроб откопан и костги и лобања су му пренете у костурницу манастира Хиландара, лобања је стављена у сребрну кутију на којој је писало “Зде глава проигумена Дамаскина иже бил на таксид оу Свищовъ и тамо оубивен бисть от агарянъ. 1779”. Иначе је отац дамаскин хиландарац био монах таксидион коме је припала игуманска улога да води и чува овај хиландарски метох.

1813 године године у овом манастиру је основао школу Неофит Бозвели, бугарски просветитељ и борац за независност бугарске цркве. Од 1831 године у ову школу води Христаки Павловић Дупничанин који уводи поред бугарског језика и црквено-словенски и грчки језик.

 

 

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev