Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Света Гора Светогорска пустиња  
 
 
  

Светогорска пустиња

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)

 

 

(преображење господње, на дан 6. Августа)

 

Каруља, пристаниште Катунакија

 

Оно што се уобичајено сматра светогорском пустињом може се поделити на четири области: врх Aтоса, североисточне падине Атоса, Акратос и сама пустиња.

Врх Атоса досеже 2033 метра надморске висине и одувек је сматран жељеним циљем многих светогорских подвижника. Попети се на врх Атоса није, међутим, лак и једноставан подухват. Временске прилике су врло променљиве, а успон, и поготово повратак, нимало једноставни. Због тога ће Вам монаси добронамерно препоручити да у освајање врха Атоса кренете са неким искуснијим и обавезно током летњих месеци.

Након најмање трочасовног пешачења од подножја стиже се до последњег монашког станишта пре успона - Керасије. Она се састоји од девет келија, а настањује је три-четири монаха. Након новог пешачења од најмање два сата стиже се до црквице посвећене Богородици која се налази на 1500 метара надморске висине. Успон даље води кроз стеновит предео са дубоким понорима, често са обе стране узаних путељака којима се ваља попети на сам врх. Највећи део заравни на врху Атоса заузима црквица посвећена Преображењу са малим иконостасом и старим налоњем.

 

Керасија

 

Поглед са Атоса пружа величанствену и непоновљиву слику.

 

Са врха планине Атос

 

Североисточне падине чине скитови и келије Велике Лавре. Овај предео почиње Милопотамом (који је ван земљишта које припада Лаври), а наставља се Морфином. Ту су крајем 10. Века калуђери из италијанског града Амалфија основали манастир у коме је било много монаха, а као званични језик користио се латински. Око 1274. године манастир је распуштен, тако је до данас.

После седам векова постоји само мало станиште од четири келије са тек по којим монахом. На око пола сата хода од Морфине лежи станиште са седамнаест ненастањених келија које се назива Провата. Сматра се да је то у време постојања Амалфићанског манастира био особеножитељни скит у коме су искушеници проводили период пред монашење.

У подручју Акратоса налазе се најважнији скитови и келије Свете горе. То су већ описани скит Светог Јована Претече, скит Кавсокаливија, пећина Петра светогорског, пећина Атанасија светогорског, испосница Нила мироточивог. Од брда Кармела на чијем врху се налази црквица посвећена пророку Илији, па све до скита Свете Ане протеже се суров, каменит, сунцем спржен и без нарочите вегетације предео који су монаси назвали пустињом. Зими је, међутим, клима у овој области изузетно пријатна и блага. Данас у пустињи Свете Горе живи на стотине монаха.

На око сат хода од Кавсокаливије наилази се на прву насеобину - некадашњи скит Светог Василија. Данас ту борави само неколико монаха. У близини, према југозападу, на кршевитом обронку сместила се Катунакија са својих деветнаест станишта. Нека од њих имају своје црквице, а две-три од њих су веома раскошно опремљене. Монаси се баве иконописањем, дрворезом и израдом разних рукотворина. У кући Данилеја брижљиво се негује музика.

 

 

Керасија

 

Испод Катунакије, на стрмој литици изнад мора налази се Каруља. Она представља симбол светогорске пустиње. Испоснице као да висе на окомитим стенама. Место је и добило назив према чекрцима (карули) којима се пустињацима достављају неопходне намирнице. На Каруљи има дванаест станишта, у којима живе монаси који се подвргавају најстрожим испосничким правилима. Они своју молитву никада не прекидају, а хране се искључиво сувом храном. Баве се израдом различитих предмета од дрвета, шкољки, камена. Ови монаси живе сваки засебно, многи поред костију претходника у чијој су се пећини настанили.

Пустињаци су веома гостољубиви и радују се посетама ходочасника.

Мала Света Ана лежи недалеко, у правцу југозапада, на врло неприступачном месту. Насеобину чини девет станишта, а настањују је монаси посебне духовности. Ближе мору леже рушевине старог манастира Вулевтерија, док се скит свете Ане налази на обронку планине где је вегетација густа и има обиље воде.

 

Мала света Ана

 

Ту се завршава област чаробне лепоте, неописивих грађевина, изванредних природних лепота и монаха који по својој духовности и посвећености представљају највише домете овог светог места - Свете Горе атонске.

 

скит Мала Света Ана

 

Испосница -   исихастирион  Св.Јована

 

Планина Атос

 

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012. // дец.2013)

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2024 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev