Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Цркве-параклиси Светог Саве  
 
 
  

Црква Светог Саве Српског

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

 

Црква Светог Саве српског, после пожара из 2004.год.

 

Ова хиландарска црква се налази на западној страни манастирских зидина. Саграђена је 1776 год. у време игумана Теодосија заједно са околним келијама после пожара у којем је изгорео конак 1639/1640 и 2004.године. 1779.године је обновљена, а ктитори су била три брата: хаџи Тома, Теодор и хаџи Никола из Видина и чорбаџи Геро са својим сином Добре из Копривштице у Бугарској.

 

 

 

Црква Св. Саве Српског налази се изнад храма св. Димитрија, са којим је подигнута истовремено. Њихове основе су блиске, али се не подударају. Мали храм Св. Саве је правоугаона издужена просторија и састоји се од олтарског простора, наоса и западног травеја. У источном зиду олтарског простора су усечене три нише, од којих средња служи као апсида. Наос наткрива кубе, изнутра округло, споља осмострано, које належе на лукове, а ови на четири пиластра.

---

Сразмерно великипростор испред наоса може се схватити као припрата. Храм има три травеја. Над средњим травејем јекупола са пандатифима, на квадратној основи, изнутра кружног, а споља осмостраног тамбура. Источни травеј, намењен олтарском простору, има три полукружне нише у источном зиду.Средња је већег полупречника. Зидови и покривач западног претпростора-нартекса, бондручне су конструкције. Источни зид је, по зидању у камену и опеци, у традицији послевизантијске архитектуре. Обликом се истиче купола, зидана у опеци, са колонетама на угловима и украсним луковима. Саграђена је у најбољој традицији византијске архитектуре. Према сачуваном натпису црква Светог Саве је изграђена 1774.године и на мермерној плочи изнад врата параклиса Светог Саве наводе се имена личности из Видина и Копривштице ко ктитора. 

Унутрашње мере параклиса Светог Саве: дужина 8,47 метара, ширина 4,30 метара.

---

 

иконостас параклиса Светог Саве

 

 

купола,  Богородица  са  Христом

 

Иконографски програм фресака у црквици је изузетно занимљив. У најнижој зони налази се велики број јужнословенских светитеља, посебно српских, означени као архиепископи Сава Српски, Сава II, Јефрем, Арсеније, Никодим, Методије, Климент, Теофилакт, епископ Максим, владари: краљеви Владислав, Стефан Дечански, Стефан Рапави, Милутин, цареви Стефан Првовенчани, Урош и Давид, кнез Лазар, као и Симеон Српски, Јован Владимир, Јован Рилски, Георгије Нови. Живот Св. Саве Српског, патрона храма, насликан је на јужном и северном зиду наоса у шест сцена, од којих прве три описују његов одлазак у Свету Гору. Поред Великих празника, у црквици су приказане и Христове параболе: Добри пастир, Пет мудрих и пет лудих девица, Добри сејач и Прича о широком и уском путу.

У куполи је представљена божанствена литургија са анђелимачинодејствују Света Тројица - Бог Отац, Бог Син и Бог Свети Дух, као што је случаји у цркви Покрова Богородице. У ретку тематику овог храма убрајају се и сцене Богородица извор живота и Богородица у аду, а сасвим је изузетан лик Јована са Патмоса у илустрацији десетог поглавља Апокалипсе на источном зиду предворја пред улазом у цркву. Још тринаест композицијаиз циклуса Откровења Јовановог - Апокалипсе било је насликано у припрати, али су зидови у прошлом веку већим делом прекречени приликом преправки. У најнижој зони припрате била су приказана сва петорица ктитора, тројица трновских патријарха, као и Свети Сава Србски и Свети Симеон Србски, као оснивачи Хиландара.

 

силазак Светог Духа, апсида

 

Непознати аутори ових фресака спретно су користили предлошке који су им били потребни: за кратки циклус Св. Саве Српског фреске Георгија Митрофановића из хиландарске трпезарије, а за јужнословенске светитеље Стематографију Христофора Жефаровића. Посебна тематска новина биле су представе Парабола, чије су морализаторске поуке биле одјек барокних схватања која су већ продирала у православну цркву.

 

 

Црква Светог Саве, купола, после пожара 2004.год.

 

 

Црква-параклис Светог Саве, апсида, после пожара 2004.год.

 

Барокне црте се много мање уочавају у стилу сликарства из овог храма. Западњачка инспирација се запажа само на ликовима јеванђелиста у пандантифима, на појединостима при представљању Парабола или у крупној флоралној орнаментици на одећи јужнословенских светитеља. Као целина, иако настала крајем XVIII cтoлећа, фреске у цркви Св. Саве поштују византијске традиције.

Истовремено са фрескама из 1779. израђен је и иконостас за овај храм. На њему су иконе Јована Претече, Богородице, Христа, Св. Саве Српског на престолу и Симеона Српског, эатим царске двери, горе Деиэис и у врху сликани крст. Иконе, просечан, коректан рад, али беэ стварног надахнућа, имају превише китњаст оквир дубореэног поэлаћеног иконостаса.

Данас, после пожара из 2004.године, очекује се њена обнова.

(хђ), (кк),  (сп-99), +хиландарски зборник 3, 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2024 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev