Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Иконопис 16. век  
 
 
  

Иконoпис XVI века

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

У Хиландару постоје дела српских сликара и из XVI века, али су она сасвим ретка. Ту свакако спада остатак деисисног чина с неког иконостаса, од кога су преостале мање иконе с попрсјима апостола Петра, Луке и Марка, Светог Василија и Светог Прокопија, скоро сасвим једнаких размера. Оне се од грчких разликују у боји, свежој и ван хармонија које употребљавају Крићани, у форми, чврстој и широкој, у типовима светитеља, који су ослоњени на предање из XIII, а не XIV века, у позадини која је обојена, а не златна, и у натписима који су и на књигама и свитцима српски. Српска је и велика икона стојећег Светог Прокопија која није ни по чему слична стилу истовремених грчких дела.

 

Руска дела

 

Већина руских икона - све одреда малих размера - припада XVI веку. Из раног XVI века свакако је неколико иконица с Христовим ликом, насликаних у рубљовском духу, и изванредно сликана глава Светог Николе. На полеђини једне од њих, с Христовим попрсјем, стоји запис да ју је даровао неки Иван Корошчев (или Короцов). Из тог доба је и нешто већи Нерукотворени образ Христов, на чијој полеђини је запис с поменом ктитора Ивана, сина Тимотејева, и сликара Ефрема игумана. Тај Ефрем би могао бити исти онај сликар што је 1512. године направио икону Распећа (сада у Руском музеју у Санкт Петербургу).

Највећи број икона је из доба цара Ивана Грозног. Цар је, по женској линији, био у сродству с Немањићима, до чега је особито држао. Због тога су се на живопису у Архангелском сабору у московском Кремљу међу његовим прецима нашли насликани и двојица најчувенијих Немањића, Свети Симеон Немања и Свети Сава, иначе хиландарски ктитори. У Хиландару се чува велика завеса за иконостас, коју је 1555. године поклонио цар Иван Грозни. Радили су је најбољи дворски везиоци на мркоцрвеном брокату. На њој је Деисис (као "Предста царица о деснују тебе"): Христос је у одећи архијереја, а Богородица је представљена као царица, док је, с десне стране, Јован Претеча. Около стоје анђели, пророци, апостоли и светитељи. Међу извезеним попрсјима су ликови неких руских светитеља, али и двојица српских - Симеон Немања и Сава. Из 1548. године је један триптих посебно припремљен за поклон светогорском манастиру. На средњем пољу је насликана Богородица с Христом, поред које стоје Свети Петар атонски и још један оштећени преподобни пустиножитељ, док су на бочним крилима Симеон Богопримац и Свети Никола. У запису на икони вели се да је она направљена у Москви за време цара Ивана и митрополита Макарија и да је намењена атонском манастиру (вероватно Хиландару, али је име оштећено). Урађена је у стилу тзв. макаријевске иконописне школе са чисто руским обележјима.

У деценијама око средине XVI века настао је и низ иконица с ликовима руских светитеља, насликаних у стојећем ставу, било како благосиљају десном руком док у левој држе јеванђеље, било како се, окренути бочно, моле Христу, који их благосиља одозго из сегмента неба. Такви су ликови митрополита Алексија чудотворца, епископа Леонтија ростовског чудотворца, и Светог Јефтимија чудотворца. Јарославски и смоленски кнезови Теодор са синовима Давидом и Константином насликани су тако што отац, у великосхимничкој одећи, стоји у средини, а његови синови, у кнежевским оделима, са стране. Највећи руски светитељ Сергије Радоњешки насликан је у сцени како, у присуству својих сарадника, прима од Богородице игумански штап. Све су оне врло танано исликане, у светлом колориту и у духу сликарства познатог мајстора Дионисија и његових сарадника. Све су производ царске московске радионице. Већина ових икона окована је или је некада била окована танким посребреним и орнаментисаним лимом. Неке од њих свакако су биле у оној скупини од десет "сребром обложених икона" о којима Хиландарци 1555. године пишу Ивану Грозном да су их примили. Преко њих су Руси ширили на Атосу култове својих светитеља. Такве иконице сем Хиландара имају због тога и грчки манастири. Већи их је број у Ставроникити.

Нису ни Хиландарци слали у Русију само иконе с општепознатим православним светитељима, него су истицали ликове православних Срба, нарочито своје свете ктиторе - Немању, Саву, Милутина и кнеза Лазара, како се то види из списка поклона однетих на двор цара Ивана Грозног 1550. године. Какве су оне биле, показује једна преостала икона из XVII века са ликовима Светог Саве и Симеона: грчки сликар, припремајући је вероватно за поклон, исписао је име Светог Симеона у руском облику Свети Симјон. Исказујући своје поштовање за српске култове, изгледа да су Руси узвраћали и иконама са српским светитељима, чију су иконографију, захваљујући поклонима, већ тада познавали. У Хиландару се чува једна изврсна икона с ликовима кнеза Лазара и Светог Ђорђа Кратовца, могућно московски рад из средине XVI века.

Низ малих руских икона из XVI века завршава једна са Деисисом у горњем делу, а попрсјима апостола у доњем. Сви су обухваћени лозом од лиснатих гранчица и цвећа. Она је сачувала још нешто од стила из средине XVI века, иако је урађена - према дугом грчком натпису на полеђини - године 1595. У Москви, а даровао ју је Хиландару митрополит руски Арсеније.

Хиландарске везе с Москвом, чији само огранак представља размена уметничких дела оставиле су дубок траг у руској средини. Тамо су половином XVI века, када се под митрополитом Макаријем и царем Иваном Грозним вршила редакција књига о житијама владара и светитеља, унети у њих и животи, по светитељству или подвизима познатих Срба, од којих су неки били илустровани. Доношење руских икона проредило се у XVII веку, иако није престало. Очевидно, појава српских сликара у Хиландару смањила је потребу за руским делима.

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2024 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev