Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Ризница Поставка  
 
 
  

Ризница

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и питања пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

О Хиландарској ризници, Душан Миловановић - видео

 

Хиландарска ризница је једна од ретких у свету која се може похвалити многобројним јединственим, уникатним благом које се сливало у Хиландар из целог света. Благо представља духовност која даје смисао вредности свих материјалних предмета који су у Хиландару. Сваки материјални предмет има тачно одређено значење и своју улогу у духовном свету. Многи предмети су и даље богослужбени и за монахе имају искључиво духовну вредност. Зато су хиландарске ризнице много богатије но што би било ко из овога света процењивао.

У хиландарским ризницама, храмовима и архивама чува се око 3500 икона од којих је око 1500 икона средњовековних, међу којима је осам чудотворних и спадају у највредније примерке византијске уметности поштоване од већине хришћанског света, 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 уникатних рукописних књига са укупно 312000 страна, свитке, 80 старих штампаних књига од XV до XVII века, 40.000 књига од XVII века до данас.

Хиландарска ризница садржи велики број дела примењене уметности – ситну камену пластику, златарске предмете, дуборез, намештај, тканине, као и богату етно збирку. Градитељско наслеђе чине слојеви од XII до XIX века са око 25 келија цркви и параклиса изван утврђене целине.

Вредно зидно сликарство заузима површину од око 5.000 м2. Хиландарска баштина се налази на око 10.000 хектара површине колико манастирски поседи заузимају само на Светој Гори и више хиљада хектара Хиландарских метоха широм Европе.

Драгоцености се чувају у олтару главне цркве и у ризници. У цркви, сем икона, постоји велики број богослужбених реликвија: ћивоти са Христовим реликвијама, мошти од преко стотину светаца, делови Светих дарова, скупоцених предмета, два крста начињена од остатака Првобитног крста распећа (поклона цара Јована Ватаца), затим крст украшен дијамантима,  делови Трновог венца, Христове Трске и Христовог Огртача, крв Христова и остале реликвије. Затим су у католикону и олтарске завесе које су Јефимија (1399) и Анастасија (1556) везле златом на свили и још многе одежде и литургијски сасуди.

 

Крст са честицама часног крста

 

Велико уметничко благо Хиландара смештено је сада у здање са источне стране које је саграђено 1970. године. На првом спрату сакупљене су иконе, рукописи, повеље и друге манастирске драгоцености, а на другом спрату се могу видети изложена најзначајнија дела ризнице и библиотеке.

У Хиландару je настала најстарија српска библиотека, двојезичка – словенска и грчка. У њој су сачувани неки од најдрагоценијих српских и словенских рукописа и то: Мирослављево јеванђеље, Вуканово јеванђеље, најстарије српско четворојеванђеље, најстарији српски рукопис писан на хартији, најстарији словенски споменик писан ћирилицом (Хиландарски листићи, крај X и почетак XI века), најстарији наши споменици црквеног права –Хиландарски и Карејски типик, од којих је последњи аутограф Светог Саве.

Хиландар је данас једна од најбогатијих ризница црквенословенске књиге: са близу 1.000 словенских рукописа насталих између XII и XIX века. 180 грчких кодекса, близу 80 српских и влашких старих штампаних књига, са око 30.000 новијих штампаних књига на српском и другим језицима.

 

  

Велики хол изложбеног простора              Богородица Одигитрија 1260, Царске двери, Исус Пантократор 1270

 

 

Ризница хиландарска, види се Мозаична икона Богородице-положена, Богородица Одигитрија-десно, Богородица Необорива стена-лево, Богородица Акатистна у средини, део фрескописа са Скита Спасове Воде

 

 

  

Разне рекливије, сасуди          Хиландарски деизис, бакрорезне плоче

 

Средишње место у првој просторији на другом спрату заузима мозаична икона Богородице Одигитрије с краја XII века (З8 х 57 цм). То је једина очувана хиландарска икона рађена у овој техници, а добављена је из Цариграда или, можда, Солуна у време када су Свети Сава српски и Симеон Немања заснивали манастир. Достојанствени лик Богородице крупних очију, као и представа малога Христа, рађени помно на фону златних мозаичних коцкица, чувају још увек одлике монументалног зидног сликарства.

 

мозаична икона Богородице Одигитрије с краја XII века

 

Међу најстарија хиландарска дела штафелајног сликарства убрајају се и две иконе Христа и Богородице - из око 1260. године, које су вероватно стајале на старом иконостасу главног храма. Озбиљни лик Христа и рафиновани нежни лик Богородице доста подсећају на сопоћанске фреске, па се по њима и датују. Изузетно племенита и продуховљена представа Богородице са малим Христом спада у једно од најлепших остварења византијског иконописа XIII века.

 

                                              

Икона Богородице из 1260.год     Богородица Одигитрија око 1260.год

 

Христос Пантократор, XIII век

 

Готово истовремено, у другој половини XIII века, настала је и сликана ставротека у којој се некад чувао део часног крста. Попрсје анђела и готово уништени ликови цара Константина и царице Јелене пренаглашено зелено обојених лица доста заостају по лепоти за иконама Христа и Богородице. Икона светог Пантелејмона са прелаза XIII у XIV век типична је за епоху у којој се једна схватања замењују другим. Дело искусног мајстора, икона је готово пример стилске строгости и смишљеног појединостављивања форми.

 

Свети Пантелејмон

 

За иконостас Милутинове цркве почетком XIV века израђена је икона Ваведења Богородице, празника коме је црква и посвeћeнa. Стара тема иконографски је освежена уношењем нових детаља у опису амбијента, а седам девојака из Богородичине пратње живо пoдceћajy на своје античке узоре.

Из друге половине XIV века сачувао се у Хиландару приличан број икона. Нарочито је драгоцена скупина од десет икона из око 1З60, које су некада стајале на иконостасу главне цркве. Оне су сачињавале нешто скрaћeни Деизис (11 икона), али данас недостаје икона Христа (ширина од 62 до 74 цм, висина 98 цм). Монументалне, не само димензијама, него и карактером, колористички рафиноване, тeжeћи да ближе окарактеришу поједине ликове, ове иконе се могу убројати међу значајна остварења епохе.

 

Део хиландарског деизиса

 

Истом мајстору непознатог имена приписује се и икона Ваведења из главне хиландарске цркве, на полеђини Богородице Попске.

Готово истовремено, у тpeћoj четвртини XIV века настала је и икона Јована Претече (71 х 10З цм) коју одликује изузетно поједностављење сликарског поступка. Пpикaзyjyћи на златној позадини лик чувеног испосника, анонимни сликар се одриче сваке колористичке живости да би нагласио богат унутрашњи живот.

Све помињане иконе су, по свему судећи, дела грчких мајстора, понајпре из Солуна или ширег залеђа Свете Горе. Српски мајстори као да су у овом раздобљу ретко долазили да раде у Хиландару. Изгледа да је једино литијска икона из тpeћe четвртине XIV века дело српског иконописца. На једној страни је насликан лик Богородице посебног иконографског типа - Необориве стене, а са друге је веома оштећено попрсје неког архијереја, можда Светог Саве српског. На српско порекло yпyћивали би не само српски натписи, вeћ и нешто рустичнији поступак и мање рафинован колорит, али и снага израза.

 

Богородица Необорива стена

 

Мала икона Петозарних мученика (Евстратија, Авксентија, Евгенија, Мардарија и Ореста) настала је негде на прелазу XIV у XV век. Брижљива обрада инкарната, топли колорит, начин осветљавања, ynyћyjy на епоху уочи пада грчких и српских земаља под Турке.

У витринама прве, вeћe, просторије на другом спрату изложене су и две мале иконе. Прва је иконица (25х29 цм) са житијем Марије Египатске. Цео бурни живот грешнице, па потом светице, исприповедан је у четири реда и четрнаест композиција међусобно неодвојених. Сликана као минијатуре са пренаглашеном наративношћу, ова иконица настала је највероватније средином XIV века. Још мања икона Светог Јефтимија (19 х 27 цм) млађа је око пола века. Лик чувеног испосника на златној основи брижљиво је исликан, нарочито његово лице, а колорит је пригушен и боје међусобно вично усклађене.

У другој, мањој, просторији претежно су изложене иконе настале од XVI до XVIII века. Велика икона храмовне славе Ваведења Богородице из 1575, била је дар пећког патријарха Јована (92 х 118 цм). Међутим, ову икону, доста декоративну и просечних квалитета за своје време, није сликао српски уметник, већ је дело неког Грка из залеђа Свете Горе.

Из XVII века има много више дела већих вредности. Већ у другој и трећој деценији хиландарски монах Георгије Митрофановић, иако је боравио доста у српским крајевима, урадио је и неколико икона за свој манастир. Двери из 1615/1616. године су његов рани рад који још носи трагове сазревања.

 

Двери из 1615/1616. године, монах Георгије Митрофановић

 

Међутим, друге Митрофановићеве иконе у Хиландару- Светог Филипа, Рођења Христовог, Уласка у Јерусалим, Сабора арханђела-већ одају искусног мајстора. Танано осећање за бојене вредности, лак цртеж, вешто компоновање, потврђују да овај хиландарски сликар није узалуд био тако уважаван у матичним српским крајевима.

Међу иконама других српских уметника посебно место заузима мала, али изузетно рафиновано сликана икона свете Петке из 1631/1632 (25,5 х 33 цм), коју је потписао сликар Јован, а коме се приписује и икона Светог Димитрија из главне цркве. Он је свакако боравио у Хиландару, научио је доста од Георгија Митрофановића, али је његов сликарски поступак префињенији, а сликарско знање веће.

 

икона Свете Петке из 1631/1632, монах Јован

 

Насупрот сликару Јовану, други познати зограф, Андрија Раичевић из средине XVII века, није боравио у Хиландару, али је његова мала икона Светих Срђа и Вакха (22,5 х 32,5 цм) доспела до Свете Горе. Познат и као минијатуриста, Раичевић ретко када превазиђе своје осредње могућности. Није му то успело ни на овој икони, јер су упрошћавања цртежа превелика, а колорит доста сиров.

Грчки сликари из XVII века су добро репрезентовани у хиландарској збирци икона и бројем дела и њиховим вредностима. Међу иконама у другој, мањој, просторији може се видети и икона кнеза Лазара и Георгија Новог, која се, иако је непотписана, свакако може приписати попу Данилу, који је живописао цркву Светог Николе 1667. године. Икона са ликовима двојице светитеља који су пострадали од Турака веома наличи на представе кнеза Лазара и Георгија Новог из цркве светог Николе, како иконографски, тако и по начину сликања.

 

Икона кнеза Лазара и Георгија

 

Икона Светог Саве српског и Стефана Немање из средине XVII века је остварење грчког уметника на високом занатском нивоу. Међутим, икона српских светитеља је посебно занимљива, јер се, изгледа, испод данашњег слоја боје крију остаци старије иконе. Пошто је икона некад имала оков, после његовог нестанка указали су се делом очувани стари српски натписи палеографски доста архаични.

 

Икона Светог Саве српског и Стефана Немање

 

Да су и крајем XVII века поједини грчки иконописци вешто подражавали стари начин сликања сведочи и икона четворице светих раника - Димитрија, Георгија, Артемија и Прокопија - из 1680/1681, поклон јеромонаха Митрофана (48 х 37,5 цм). Иако су натписи српски, икона је рад непознатог грчког мајстора, који је умео да искаже своје декоративне склоности и лепо осећање за бојене односе.

 

Икона четворице ратника

 

Међу хиландарским иконама, чији се број пење на више стотина и које се налазе не само у ризници већ и по црквама и конацима, посебно место заузима збирка руских икона. Оне су доспеле у Хиландар као поклон руских владара и уопште приложника приликом одлазака Хиландараца у велику православну земљу. Међу њима има радова из XVI и XVII века, али и оних каснијих, све до почетка нашег века. Неке од њих су доста старе (део Недреманог ока из XV века, Нерукотворени образ сликара Ефрема из прве половине XVI века, триптих са представама Богородице и Христа са светитељима, насликан посебно за Свету Гору 1548), али их је највише из XVI и почетка XVII века. Оне су малог формата и на њима су већином ликови руских светитеља Сергија Радоњешког, митрополита Алексеја, епископа Леонтија Ростовског и других. Ове иконе светлог колорита, које привлаче пажњу својом племенитом једноставношћу, требало је да помогну да се култ руских светитеља прошири и ван граница руског царства.

 

Хиландарски типик

 

У хиландарској ризници чува се преко хиљаду рукописних књига које потичу из разних времена - од XII до краја XIX века. И по броју и по значају рукописа, ова библиотека је од изузетног значаја за познавање старе српске књижевности и културе. У огромној вeћини рукописи су српски, али има и грчких, руских, бугарских и др. Многи од њих имају важне текстове теолошке или историјске садржине. Неки од хиландарских рукописа значајни су и по својим уметничким вредностима, јер су их украшавали иницијалима, заставама и фигуралним минијатурама вешти калиграфи и сликари.

У хиландарској збирци налазило се и чувено Мирослављево јеванђеље, сада у Београду, које су Хиландарци поклонили краљу Александру Обреновићу приликом његове посете манастиру 1896. године.

 

Мирослављево јеванђеље

 

Међу хиландарским рукописима примерци из XII и XIII века су ређе украшавани иницијалима и заставицама. Ипак, неколико таквих књига писаних на пергаменту су врло репрезентативне (грчко јеванђеље из XII века, српско изборно јеванђеље из тpeћe четвртине XIII века, изложени у првој просторији на другом спрату).

Најлепше илуминиране књиге у збирци потичу из XIV века. Јеванђеље патријарха Саве, из тpeћe четвртине XIV века, поред осталих украса има и четири ауторска портрета насликана у раскошним квадратним заставама. Јеванђелисти су приказани за писарским пултовима, док им иза леђа божанске речи шапћу девојке, симболи премудрости. Иако минијатурни по формату, људски ликови су приказани веома истанчано, а пребогат оквир минуциозно сликане заставе yвeћaвa лепоту ових минијатура.

 

Четворојеванђеље патријарха Саве

 

Јеванђеље из 1337, познато по преписивачу као Романово јеванђеље, добило је илустрације приближно четврт века касније по налогу игумана Доротеја. Велике минијатуре јеванђелиста под сликаним луковима и на златном позађу сликане су са толико брижљивости и тежње да истакну особености појединих ликова да изгледају као мале иконе.

Чак и када неки од богато украшених рукописа нема фигуралну минијатуру, као што је случај, на пример, са Изборним јеванђељем из седме деценије XIV века, цртачка виртуозност и колористичка истанчаност при сликању иницијала и посебно застава чине прелепим ове рукописе.

 

Изборно јеванђеље

 

Из XV века има мало илуминираних рукописа. Један од њих су Беседе Јована Златоустог, исписане у Смедереву средином XV века, које су доспеле у Хиландар можда као поклон неког члана владарске куће Бранковића. Зограф Теодор је за ову књигу урадио ауторски портрет Јована Златоустог, на коме се огледа сва префињеност сликарства моравске Србије.

Међу многобројним рукописима насталим између XVI и XVIII века мало је оних који су богатије опремљени. Апостол игумана Виктора украсио је 1660. године непознати грчки минијатуриста са више представа апостола у малим оквирима. Посвећyћи пажњу понајвише ликовима, а мање њиховом амбијенту, он се исказао као вешт мајстор који је умео да одабере добре узоре.

У неколико рукописа из прве половине и средине XVII века сликане су минијатуре у којима су ликови јеванђелиста смештени у средину заставица са преплетима. Иако су уметничке моryћности непознатих аутора невелике, они поседују лепо осећање за декоративност, па као целина ова група рукописа оставља добар утисак.

Хиландарска ризница има и веома пробране примерке ћиpиличких штампаних књига - од краја XV до краја XVII века. Међу ретким примерцима ту се налазе Октоих првогласник, штампан на Цетињу 1494, Псалтир са последовањем из исте штампарије, Влашки октоих првогласник из 1510. Неке од штампаних књига су украшене графикама на којима су представљени светитељски ликови и поједини празници.

 

Октоих, штампан на Цетињу 1494.године

 

Међу делима примењене уметности веома је богато заступљен уметнички вез с краја XIV и из XV века (плаштаница скопског митрополита Јована из средине XIV века,

 

Плаштаница митрополита Јована

 

везена завеса за царске двери иконостаса, дар монахиње Јефимије из 1399, један вез са сценом Пpичeшћa апостола из око 1400, воздух са представама Благовести и Христовог рођења, такође из око 1400, воздух са сценама Поклоњења агнецу, XV век, и др.). Ови примерци веза су остварења вештих мајстора који су финим бодовима успевали да веома тачно прикажу поједине ликове и догађаје. Запажа се племенитост коришћеног материјала, јер се радило на скупоценим тканинама златним и сребрним нитима и свиленим разнобојним концима.

 

воздух са представама Благовести и Христовог рођења

 

Везена завеса за иконостас деспотице Јелене, у монаштву Јефимије, са ликовима Христа, двојице архијереја и два анђела, убраја се у најлепше примерке веза не само у хиландарској збирци него уопште у српској уметности. Истичући богатством употребљеног материјала посебно одежде светитеља, Јефимија је на завеси извезла и текст једне молитве у стиху. Високу уметничку вредност има и вез са сценом Причешћа апостола из око 1400. године, који је колористички доста смирен, али цртачки представа стоји уз најлепша сликарска остварења епохе.

 

Везена завеса за иконостас, деспотица Јелена / м.Јефимија

 

Завеса коју је 1556. поклонио Хиландару руски цар Иван IV Грозни драгоцен је примерак руског познијег веза. На њој је, осим Христа, Богородице и Јована Претече, у средини, приказано и десет руских светитеља, као и хиландарски ктитори Свети Сава српски и Симеон Немања, у оквирима унаоколо.

 

Завеса, поклон руског цара Иванa IV "Грозног"

 

Meђy многим скупоценим уметничким делима у Хиландару налази се и више византијских камеја из XI-XIV века, од којих се лепотом истичу камеје са ликом Светог Димитрија, из ХI века, и Христа у попрсју, из XIII века.

 

Камеја, XIII век, зелени јаспис, сребро, позлата

 

Дуборезни диптих малог Угљеше Деспотовића у окову од бисера и полудрагог камења из 1368/1369, није само илустрација златарске и дуборезачке вештине њених твораца вeћ и литерарно дело потресне садржине којим мајка, деспотица Јелена, касније монахиња Јефимија, изражава тугу због ране смрти свог јединца.

 

Диптих Угљеше Деспотовића

 

Диптих

 

Посебну драгоценост хиландарске ризнице представља један диптих из око 1300. године са двадесет четири сликана поља на пергаменту. На њима су илустровани догaђajи из живота и страдања Христових. Украшен сребрним и позлаћеним филиграном, бисерима, полудрагим камењем и горским кристалом, диптих сведочи о великим извођачким могућностима уметничких занатлија из Млетака, одакле је у време градње данашње цркве краљ Милутин највероватније и набавио овај диптих.

У Хиландару је сачувано и преко педесет плоча са којих су отискивани бакрорези у XVIII и XIX веку. Посебно су занимљиве бакрорезне манастирске ведуте, мeђy којима се издваја она из 1757. године изpaђeнa у Москви трошком пећког архимандрита Јелисеја Родионовића. Њој су по ивицама придодати ликови Срба светитеља.

 

                                                               

Бакрорезна плоча, Хиландар               Бакропис, Орфелин, из 1779.год.

 

Meђy дрворезима се истиче једно Распeћe с почетка XVI века, чија се и дрворезна плоча сачувала. На њеној полeђини је клише четвороделне иконе са ликовима Богородице, apхaнђeлa Михаила, Светог Николе и Свете Петке. Дело је вероватно неког критског мајстора, чије су цртачке врлине несумњиве.

Једна застава на свили из ризнице позната је као застава цара Душана, иако њена старост није yтврђена. Зато је ван сумње да је такозвана "чаша цара Душана" од слоноваче настала тек у XVI веку у Немачкој.

У хиландарском архиву најбројније су српске и грчке повеље-оснивачке из 1198. и 1199. и даровне. Све су писане на пергаменту и снабдеване златним печатом, такозване хрисовуље краљева и царева. Ту су и турски документи, јер је Света гора од 1423. године признавала власт турског султана. Има и повеља влашких војвода и руских великих кнежева који су давали новчану и другу помоћ Хиландару. По броју до данас сачуваних докумената у архивима светогорских манастира, Хиландар дели прво место са највећим грчким манастирима Ватопедом и Великом лавром. Међу многима ту су и (Милутинова повеља Хиландару и пиргу Хрусији из око 1303, повеља кнеза Лазара хиландарској болници из 1379/1380, хрисовуља византијског цара Андроника III издата Хиландару 1317, хрисовуља руског цара Теодора Ивановића из1585. и др.). Неке од њих су очувале и златне печате на којима су минијатурне представе владара или ликови светитеља. Њихова драгоцена садржина их yвршћује у историјске изворе првог реда, посебно за познавање старе српске историје.

 

        

Повеље цара Душана, краља Милутина (1318.г), кнеза Лазара (1379.г)

 

Богати хиландарски архив чува и разна историјска документа од XV века до наших дана, која се односе не само на историју Хиландара већ и Свете Горе, Србије и других балканских земаља.

У ризници су похрањени чаша од слоноваче из које је пио цар Душан, владичанска штака Синесија Живковића и много друго.

 

Чаша из времена цара Душана

 

 

О Хиландарској ризници,  Душан Миловановић

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev