Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Метоси Метоси у Румунији  
 
 
  

Хиландарски метоси у Румунији

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

 

 

Манастир Баја де Арама посвећен је Светим Арханђелима Михаилу и Гаврилу, а припада Румунској православној цркви. Налази се у северозападној Олтенији, на висоравни Мехединци, покрај града Баја де Арама.

Манастир је заживео је 1703. године. Основали су га српски и влашки угледни људи, а убрзо је постао метох манастира Хиландара. У манастирској цркви је у потпуности сачуван изворни фрескопис од припрате до олтара у којем су, између осталог, приказани и српски свеци и владари: свети Симеон–Немања, свети Сава и цар Душан. Живопис је типичан за зидно сликарство на подручју данашње Румуније, у пределу између Карпата и Дунава, с краја 17. и почетка 18. века.

Некада мушки манастир, Баја де Арама је обновљен одлуком Синода Митрополије 2008. године, када је одобрено поновно оснивање Манастира св. Арханђела Баја де Арама, као сестринства, у оквиру Епархије Северин и Стрехаја, са сестром Михаелом Пајус као игуманијом.

 

 

Кратка историја

Према локалном предању, стара монашка насеобина (првобитно насељена монашким братством) потиче из 15. века, из времена светог Никодима Тисманског, у чије време се у њој налазила дрвена црква са мрежним покривачем. У документу из 1672. године помиње се Јевгеније, игуман из манастира Хиландар са Свете горе.

На месту где се некад налазила дрвена црква, никла је нова грађевина, али тек крајем 17. века, када је игуман био архимандрит Василије из Хиландара, и након налога који је Константин Бранковеану послао из Чернетија у Тисман између 9. и 12. јуна 1695, дајући одобрење и подршку за изградњу цркве (владар је приложио 300 талира за посвећење цркве).

Правим оснивачима могу се сматрати Милко Бајашки (Băiașul), пословођа локалних рудара српског порекла, који је од владара тражио одобрење за полагање камена–темељца за нову цркву у знак сећања на свог сина Милка, као и Корнеа Браилоју, Велики бан Крајове, рођак Константина Бранковеануа, који је обезбедио подршку радовима у име владара.

 

 

Манастир почиње да живи 1703. године. Делујући као испосница, ова монашка насеобина је касније (пре 1718. године) додељена светогорском манастиру Хиландар. Манастир Баја де Арама био је место преплитања културних и духовних утицаја, с обзиром на то да су њиме све време управљали грчки или српски игумани, али је живео и у заједништву са оближњим српским становништвом, омогућавајући богату размену културних и духовних искустава.

Манастирска црква, саграђена на размеђу 17. и 18. века, одсликава стилске карактеристике културног и историјског развоја претходног периода и наглашавања ктиторског чина, током владавине Матеја Басарабе (1632-1654), сврставајући се у уметнички покрет кроз који архитектура овог румунског округа напредује ка новим правцима и визијама раздобља Бранковеануа. Утицаји ове области историјског и стваралачког приближавања трају и након владавине великог владара, када споменици културе у Олтенији, на почетку 18. века у великој мери задржавају стилска својства претходног века, органски се уклапајући у претходну градитељску еру, преузимајући иновативне елементе из отворене и декоративне разноврсности бранковеануовског стила.

Нови манастир, стратешки смештен и изграђен са одбрамбеним утврдама, припада покрету у уметности који је специфичан за доба обнове, када су подизани војни објекти са цивилном сврхом или верски објекти који су имали и одбрамбену намену. Крећући се између традиције и иновације, архитектура и сликарство у овој фази се налазе на прекретници развоја румунске културе средњег века, напуштајући старе облике које су претходно успоставиле занатлије и развијајући се ка стваралачкој моћи и оригиналности који су особени за доба Бранковеануа, показујући да су локалне занатлије у потпуности овладале техничким и уметничким методама, као и да су имале изврстан осећај за склад и размере, што је постепено омогућило иновативну смелост.

 

 

 

Зидно сликарство

Унутрашњи украси су веома лепи, тако да употпуњују вредност читавог споменика. Изворни иконопис у фрескописној техници пружа се од припрате до олтара и у потпуности је очуван. Унутрашње сликарство је типично за крај 17. и почетак 18. века за подручје између Карпата и Дунава. У многим религиозним здањима тог времена среће се фина техника чувених иконописаца као што су Неагоје и Партеније из Тисмана, који су били нарочито вешти у обради површине и устројству сликарских украса.

Међу портретима у цркви истичу се ликови српских светаца: светогорских отаца светих Симеона и Саве Немањића (1200, 1235), оца и сина, бивших владара Србије, затим Стефана Душана (1308-1355), светог мученика Кирика (3 године) и његове мајке Јулите, који су осликани на захтев архимандрита Василија и Милка. Иконе светог Саве и Симеона и светог Никодима надахнуте су иконама из манастира Хиландар и такође показују спољне утицаје традиционалних сликарских техника.

Портрет великог српског владара Стефана Душана (1331-1355) који се налази у нартексу, сличан ономе из Хиландара, по свему судећи је једини у Румунији. Кроз уметнички приступ портретима, исказано је поштовање које су оснивачи имали према националном хероју земље свог порекла. Заветне слике су такође особене за бранковеануовски стил.

 

Манастирска ризница

Од поклоњених хиландарских драгоцености сачувано је: сребрна филигранска кадионица, гравирани путир, украшени ћивот са моштима за које се претпоставља да потичу из манастирске костурнице, лампа из 1856. године, неки делови из грчког Јеванђеља, док се у Музеју Олтенске Митрополије налази дрвени крст опточен сребром.

 

интернет странице манастира

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2024 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev