Света Гора
 
Манастир Хиландар
Хиландарска књижара
Келије О Хиландарским келијама  
 
 
  

O хиландарским келијама

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 

 

Келије у Кареји       Келије у хиландарској долини       Келије Великог Зига


Хиландар са своја 13 параклиса/цркавa, великим бројем келија, око 40* на Светој Гори, три велика активна и више неактивних метоха у Грчкој, и са више својих метоха у Србији и Македонији по богатству и имањима, данас заостаје само за Великом Лавром.

*оквирни број, који обухвата активне келије и економске објекте (за тачан број келија, истраживања су у току)

 

 

Келије у Кареји

 

У околини Kареје на присојним падинама са плодним земљиштем и шумама, временом је никло пуно келија које су настањивале мале скупине монаха. Најстарије међу њима спомињу се већ у средњовековним документима Протата и појединих манастира, а доцније их, у већем броју, наводе турски порески дефтери. Први збирни преглед добара у том делу Свете Горе везан је за одлуку Порте о одузимању манастирских имања и њихов откуп 1568/9.године. Братства су тада, након уплате одговарајуће суме, могла да прибаве худудаме-изводе из катастарских књига, оверене од цариградског кадије, који у им потврђивали поседе и бележили њихове границе. Већ 1570.године, са представницима других манастира, Хиландарци су добили акт који је, поред осталог, сведочио да манатир у средиштву Свете Горе поседује 14 келија. Њихови називи нису појединачно наведени, али је синорнама означила заједничке међе земљишта на којем су биле размештене. Током времена, њихов број се увећавао, па је приликом продаје келија у Кареји 1661.године Хиландар откупио 24. У турском попису из 1765.године забележено је да му припада чак 28 келија, оне келије које су имале више просторија су се називале и конацима укојима су боравили хиландарци када су посећивали Кареју у току вршења административних обавеза. Овбе бројне хиландарск келије су поседовале укупно и 78 дунума винограда, 11 дунума башти, 915 стабала маслина, 90 дунума лескара, 231 кошницу и 7,5 дунума ливада по попису из 1765.године. Оне се у приближном броју спомињу и почетком ΧΧ века. К.Влахос 1903.године каже да Хиландар има у Кареји 24 келије, а нешто касније, 1909, игуман Методије Миловановић у свом прегледу набраја 26, од којих у околини Кареје 23.

Прве вести о боравку српских монах у средишту Свете Горе везане су за живот испоснице коју је у непосредној близини Протата, одмах након оснивања Хиландара, подигао Свети Сава српски и посветио своме заштитнику истог имена, Светом Сави Освећеном. Келија је добила посебно место у устројству Свете Горе и својеврсну независност која је, уз правила о начину живота, утврђена посебним типиком. Сам Свети Сава се старао да испосницу обезбеди имањима, па је  и приликом последњег боравка у Кареји, у лето 1229.године, у жељи да засади виноград, за 300 перпера купио земљиште манастира Светог Димитрија.

 

 

Хиландарске келије у Кареји

 

 

 

 

Хиландарске келије у Кареји су:

26. Келија рођења Богородице, Фласка, некада утицајни манастир

29. Хиландарска келија Светог Андреје, од 1960 год. у поседу манастира Ксенофонт. У приземљу ове келије је била пошта

50. Келија Светих Архангела

51. Келија Светог Георгија

52. Келија Светог Саве Освећеног, Типикарница

53. хиландарски млин

54. Келија, конак Свете Тројице (ман. Пантелејмон/ ман.Хиландар)

55. Конак Светог Саве српског

56. Келија/скит Светог Игњатија Антиохијског (ман. Пантелејмон/ ман.Хиландар)

57. Келија Светог Томе, параклис

58. Келија Светог Николе, Врахниту

59. Келија Светог Димитрија

-- Келија Меркурио, Меркурева, о њој се данас веома мало зна због непостојања довољно докумената о њој у Хиландарској архиви, што не значи да нема докумената који говоре о њој у неким другим светогорским манастирима. Митрополит Драме Неофит се у њу повукао са двојицом слугу. Када је митропилт умро, хиландарци су од слугу затражили да сеиселе и да се хиландару врати келија, јер је она само привремено уступљена путем закупа. Слуге то нису хтеле па је због тога цео сучај доспео пред сидерокавсијског кадију, који одлучује 1582.годне и судским путем је враћена Хиландарцима. Келија се под овим именом не налази у детаљном попису Хиландарских келија у Кареји, сачињеном почетком 20 века. Имајући у виду да је у њој био настањен митрополит, може се закључити да је ова кеија била репрезентативна и раскошна грађевина. данас се само претпоставља, на основу само хиландарских докумената, која од данашњих келија је некада била келија Меркурио.

(аф -267)

 

 

Хиландарске келије у хиландарској долини

 

 

Важно је да се напомене, да манастир Хиландар држи око 1/3 укупне земљишне површине Кареје са њеном околином. На хиландарској земљи у Кареји  и околини се данас  налази око 30 келија и око 55 мањих и већих објеката различитих намена. На хиландарској земљи се налазе извори воде који су једини за Кареју и околину и велике површине под шумама лоциране северно од Кареје.

Значајна је тзв. Хиландарска долина, названа због тога што се у њој налази око 20 келија, од којих 15 припадају Хиландару, а смештена је нешто северније од Скита Светог Андреје.

Нема, иначе раних вести о изгледу и стању хиландарских келија у околини Кареје, једноставних и без утврда. Њихов скромни инвентар био је мање привлачан за гусаре, чији су упади повремено потресали живот монаха.

У настојању да се најстарија имања у том крају препознају и пре него што им се положај једном картографски утврди, треба учинити покушај да се за њих вежу неке од келија које су нам познате.

 

Хиландарске келије хиландарске долине су:

Келија Преображења, Патерица

Келија рођења Пресвете Богородице, Маруда

Келија успења Пресвете Богородице, Моливоклисија

Келија Светог оца Николаја, Буразери

Келија/скит Светог Јована Богослова

Келија Светих Архангела, Савина

Келија/скит  Светог Јована Златоустог

Келија Светог Николе, Барбера

Келија Благовести, Евангелисму

Келија Светог Јована Крститеља

Келија Светих Апостола, некада утицајни манастир Алипиу

Келија Светог Димитрија, Тригонадон

Келија Свете Тројице (ман.Хиландар/ман.Ивирон)

Келија Света три јерарха

и још око 8-10 келија...

 

 

Хиландарске келије Великог Зига  и Вигле*

 

* већина приказаних објеката је у функцији и то су келије и економски објекти

 

Келије у области Великог Зига су до XVIII века биле бројне, а онда са опадањем броја монаха многе келије се гасе, а временом се урушавају, тако да се данас могу видети само руине или темељи ових објеката. Данас је присутно, око 15 активних келија на Хиландарској земљи у области Велике Вигле и Великог Зига.

 

Хиландарске келије Великог Зига и Велике Вигле су:

Келија Светог Атанасија, Јованица

Келија/скит Свете Тројице, Спасове воде

Келија на Малој Јованици

Келија Светог Саве и Светог Симеона

Келија Светог Филипа

Келија Светог Стефана, на Самарији

Келија Папа Конаки

Келија/скит Светог Василија, Хрусија

Арсана Светог Василија

Арсана Велика Јованица

и још око 5 активних келија...

 

15 келија у Хиландарској долини са 10 келија у самој Кареји као и око 15 келија у области Великог Зига, Хиландар поседује укупно око 40 келија, од којих је већина активна. Поред овог броја  келија, Хиландар поседује и око 20-40 келија које се данас воде као руине, а углавном су смештене у области Великог Зига и Вигле, у околини Кареје и у области Халкидике.

 

 

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.hilandar.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// дец.2013

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Вести из Хиландара
 
Света Земља
 
Византолошки институт
 

О Светој Гори
 
Пријатељи Свете Горе
 

Блог о Светој Гори
 

Филм Отац
 

Светогорац
 
 
 
Мапа сајта
 

©2013-2017 Хиландар.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev