|
Sve naseobine na Svetoj Gori se upravljaju po Vizantijskom vremenu i Julijanskom kalendaru. U vreme zalaska sunca kod njih je 12-ti sat za sva godišnja doba, što ne važi jedino za manastir Iviron u kome je 12-ti sat u vreme izlaska Sunca.
Poluostrvo Atos ili Sveta Gora je jedan od najznačajnijih predela Grčke, Balkana pa i celog sveta zbog svoje velike nacionalne, istorijske, teološke, filološke, hrišćanske i umetničke vrednosti. Stožer pravoslavnog monaškog života, umetnosti i pismenosti, najveći muzej na svetu i danas jedan od najznačajnijih svetionika svetskog hrišćanstva.
Geologija: Sveta Gora-Atos kao i skoro polovina grčke Makedonije, u geološkom smislu pripadaju tzv. SRPSKO-MAKEDONSKOM MASIVU, (na slici).
Atos se pruža u Egejsko more sa istočnog kraja poluostrva Halkidike dužinom oko 45km u pravcu jugoistoka. Široko je samo 5 do 10 kilometara, tako da zauzima ukupnu površinu, od oko 389 kvadratnih kilometara. Za Halkidiku je vezano zemljouzom širine 2 km i taj deo se naziva Provlaka (nekada slovenska "Prevlaka"). Prirodnu granicu prema kopnu čini planina Megali Vigla (Velika Straža, 510m). Istočno od Vigle već više od hiljadu godina nema laičkih naselja, već samo muških manastira, skitova i kelija. Žene ni danas ne mogu da stupe na tle Svete Gore.
Zemljouz Prevlaka ili Provlaka je mesto gde je persijski car Kserks u 5 veku pre n.e. iskopao kanal za prevlačenje flote u napadu na Atinjane, jer je trebalo izbeći opasne rtove i litice južnog vrha poluostrva kako bi izbegao zlu sudbinu vojskovođe Mardonija koji je samo jedanaest godina ranije, ploveći oko rta Akrotosa, u buri izgubio više od 300 brodova i preko 20.000 vojnika..
Ribarska naselja nalaze se zapadno od Vigle, na Provlaci, van Svete Gore. To su Uranupolis i Tripiti na južnoj, i Nea Roda i Jerisos na severnoj obali zemljouza.
Idući od zemljouza (prevlaka na Atosu) tlo se naglo uzdiže na dvadeset metara nadmorske visine i na prvih dvadesetak kilometara zadržava nivo od 180 metara, koji je najvećim delom lepo pošumljen, padine su obrasle stoletnim stablima bora, kestenova, bukvi, jela, hrasta i drugog drveća, uz puno gustog šiblja. Južno od Kareje, tlo se uzdiže na preko 600 metara nadmorske visine, da bi se na krajnjem jugu preko golih planina planine Atos, uzdiglo i do samog njegovog vrha od 2.033 metra.
Klima na poluostrvu je vrlo povoljna. U martu počinje proleće, koje predstavlja najprijatnije doba godine. Leto često prođe bez padavina, pa i sa vrlo visokim temperaturama, koje su karakteristične za juli i avgust mesec. S jeseni česte su magle i kiše. Zima zna da bude dosta hladna, sa jutarnjim mrazevima, a dešava se da padne i sneg, koji se, međutim brzo otopi, izuzev na Atosu, gde po njegovim visovima i jarugama zna da dočeka i prve letnje mesece. Zimi su česti jaki vetrovi koji i više nedelja duvaju stvarajući neprijatno velike talase.
Količine vode na Atosu zavise od godišnjeg doba. Mnogobrojni gorski useci i klanci u hladnije doba godine obiluju vodom koja preko leta uglavnom presušuje. Ukoliko kiše duže padaju, potoci se izlivaju iz korita rušeći i noseći sve što im se nađe na putu. Bujice nisu tako česte, ali su štete koje načine velike. Ovo se najpre uoči na putevima, koji se i po nekoliko puta u toku godine moraju nasipati i popravljati. Izvorske vode na Atosu nema mnogo. Najobilniji i najbrojniji izvori su na jugu u podnožju Atosa i oko Kareje, dok ih je sve manje idući prema severu. Zemljište je uglavnom sastavljeno od škriljaca i krečnjaka.
Obalska flora je sastavljena od nižeg, bujnog uvek zelenog žbunja. Od višeg žbunja zastupljeni su arhutus i lovorovo drvo, zatim beljin, divlja maslina, mirta, pistać i dr. Ima dosta i vreša, oziris jagode, gloga, kupina, šipka, divlje loze, pavetine, bršljena, divljeg hmelja. Mestimično se i naiđe na vresak i mlečiku. Od listopadnog drveća najčešći je hrast, a ima i belog jasena, javora, bukve, trepetljike, divlje jabuke, kruške, platana i jove. Mahovine i paprati na vrhovima Atosa nema. Po baštama i vinogradima, kojih ima dosta, gaje se različite vrste domaćeg povrća, voća i vinove loze, prevashodno za potrebe manastira čiji ih monasi i obrađuju. Na Svetoj Gori izuzetno dobro uspeva maslina koja se suši, stavlja u kiselinu, ili se od nje cedi ulje, što je veoma zastupljeno u jelovniku svetogorskih monaha. Dobro uspevaju i limun, pomorandža, smokva, a takođe i lubenica.
Slavoljub Tasić je autor knjige Hilandar-lekovito bilje u Bogorodičinom vrtu u izdanju Zavoda za zaštitu prirode Srbije, u kojoj je do sada najdetaljnije opisana flora sinora manastira Hilandara.
Fauna je na Svetoj Gori relativno siromašna. Ima šakala, lisica, kuna, jazavaca, divljih svinja, srna. Ptica, takođe, nema puno vrsta. Orao, soko, gavran, sova, ćuk, kreja, pupavac, kukavica, drozd, kos, slavuj, krovarica, zeba senica, vrabac, grlica, jarebica, prepelica, roda, ždral, guska patka i morski galeb predstavljaju sve na šta bi pasionirani ornitolog ovde mogao da naiđe. U skorije vreme naš poznati ornitiolog Javor Rašajski je izdao knjigu o pticama Svete Gore u kojoj je opisao više od 200 vrsta ptica. Ornitolog Bratislav Grubač u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije je proučavao detaljnije ptice na Svetoj Gori i napisao je knjigu ptice Hilandara.
Od reptila treba pomenuti žabe, kornjače, guštere i zmije. Retko, ili gotovo nikako se ne dešava da je nekoga ujela zmija otrovnica.
Pčela je najzastupljeniji insekt i u manastirima se ona još uvek gaji na starinski način. Pored toga, ima više vrsta osa, balegara, jelenka, zlatne bube, svitara, bogomoljki, noćnih mušica i leptira, pauka, mrava stenica i buva. Komaraca takođe ima, ali manje nego u drugim delovima Grčke.
More oko Svete Gore ne obiluje ribom. Najčešće vrste koje se nađu u mrežama ribara iz Jerisosa, Nea Rode i Uranopolisa jesu: tunj, morski mren, morska jegulja, piskor, grgeč, lipljen itd. Sa broda se često, naročito uz istočnu obalu vide delfini. Od mekušaca ima oktopoda i kalemara, koji su često na trpezi u vreme posta. U vodama oko Svete Gore ima više vrsta rakova, crnih morskih ježeva i sunđera. Plima i oseka su neznatne i razlika iznosi jedva desetak centimetara.
Zemljotresi nisu retkost, ali od 458.godine posle Hrista, kada je mnogo štete pričinjeno, ne pamti se jači potres.
(ef)
Topografska karta Svete Gore, Atos
(Pošaljite upit na njonic@yahoo.com za preuzimanje sadržaja u komercijalne svrhe. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009, 2011, 2012, 2016, 2019.)
|
Geografija i priroda
